Beograd

Šemsudin Kučević, predsednik opštine Tutin, dao je intervju za dnevni list Danas koji prenosimo u cjelosti.   Prioritet mi je ekonomski razvoj   Tutin, Beograd - Za razliku od većine lokalnih sredina u Srbiji, kojima su izbori 6. maja doneli šarolike rezultate, nekad i mučne pregovore i iznenađujuće koalicije, u Tutinu nije bilo neizvesnosti. Ova sandžačka opština bastion je Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, koja godinama suvereno vlada Tutinom. Pokazali su to i poslednji lokalni izbori na kojima je SDA ponovo osvojila apsolutnu većinu. U novom sazivu Skupštine opštine Tutina, SDA Sandžaka ima 21 odbornika, BDZ devet, Koalicija Zajedno za Tutin (SDP, DS, LDP, URS) šest i jednog odbornika ima Sandžačka narodna partija Mirsada Đerleka. Na prošlonedeljnoj konstitutivnoj sednici, za novog predsednika opštine Tutin izabran je Šemsudin Kučević (SDA).

Beograd, 27.08.2012. – Predstavnik UN u Srbiji Vilijam Infante potvrdio je na današnjem sastanku sa ministrom u Vladi Srbije i predsjednikom SDA Sandžaka dr. Sulejmanom Ugljaninom da su UN čvrsto rešene da kroz više zajedničkih programa podrže održivi razvoj Srbije i Sandžaka. Stručni saradnici misije UN i Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja razradiće u narednom periodu projekte koji će biti od značaja za nedovoljno razvijena područja. „Strategija održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja Srbije će uskoro biti završena, a njena realizacija će zavisiti budžeta sa kojim ćemo raspolagati“ istakao je Ugljanin i dodao da u Republici Srbiji ima 46 nerazvijenih opština u kojima živi oko milion građana.

Beograd, 24. septembar 2012. – Ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin sa saradnicima boraviće od sutra u dvodnevnoj radnoj poseti Republici Sloveniji i održati nekoliko važnih sastanaka u vezi sa budućim slovenačkim investicijama u nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbiji.

Slovenija, 26. septembar 2012 – Predsjednik SDA Sandžaka i ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin razgovarao je danas sa slovenačkim ministrom finansija Janezom Šušteršičem na temu trenutne ekonomske situacije i perspektivama razvoja nerazvijenih u uslovima svetske ekonomske krize. Sagovornici su se složili da iskustva Slovenije u korišćenju finansijskih sredstava fondova Evropske unije mogu biti dragocena Srbiji na njenom putu ka EU i razvoju nerazvijenih područja Sandžaka i Srbije, te je dogovoreno da ministar Šušteršič sa saradnicima tokom novembra poseti Srbiju i Sandžak.  

Beograd, 8.11.2012. godine – Predsjednik SDA Sandžaka i ministar dr. Sulejman Ugljanin sa saradnicima primio je danas u svom kabinetu dr. Henrika Gjerkeša, bivšeg ministra u Vladi Slovenije, zaduženog za lokalnu samoupravu i regionalnu politiku i gospodina Alena Bukovnika, gradonačelnika slovenačke opštine Radlje. Tom prilikom slovenačka delegacija je predstavila primjere dobre prakse u proizvodnji drvene biomase koje su sprovedene u slovenačkim opštinama Kočevlje, Radlje i nekim austrijskim opštinama. Dr. Gjerkeš je naveo da je filozofija održivog razvoja da se finansira u one projekte koji mogu da donesu profit, i istakao, "to su projekti koji se baziraju na konceptu obnovljivih izvora energije i iskorišćavanjem novih tehnologija".

Beograd, 10. decembar 2012 – Ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin će u sredu, 12. decembra u 12 časova, u pribojskom selu Živinice, svečano uručiti ključeve 11 montažnih kuća izbeglim i raseljenim Bošnjacima iz ovog kraja u periodu od 1991. do 1999. godine.

Povodom dvadeset godina od otmice i ubistva civila u Štrpcima, predsjednik SDA Sandžaka i ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin rekao je da želi da se takav zločin nad nevinim ljudima „ne ponovi više nikad, nikome i nigde.“ Na današnji dan 1993. godine voz br. 671 na relaciji Beograd – Bar zaustavila je grupa uniformisanih osoba predvođena Milanom Lukićem i iz voza izvela 19 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti, i kasnije ih ubila kod Višegradske banje. „Rat iz ljudi izvlači ono najgore. Ovaj zločin to najbolje dokazuje. Ti ljudi nisu ubijeni u borbi, što je u ratu, nažalost, neminovnost. Ubijeni su jer su druge vere i nacionalnisti. To ovaj zločin čini još strašnijim,“ rekao je predsjednik Ugljanin. „Danas su naše misli sa porodicama ubijenih,“ dodao je predsjednik.

“Transparentan rad organa lokalne samouprave je prvi preduslov za poštovnje zakona i izgradnju vlasti koja služi građanima a ne onima koji su u vlasti. Upravo na tome je SDA Sandžaka insistirala sve vrijeme i o tome u nekoliko navrata obaviještavala javnost,” -  rekao je Ahmedin Škrijelj, skretar ogranka SDA Sandžaka Novi Pazar na današnjoj pres konferenciji. “Juče smo putem medija saznali, da je državni revizor podnio  zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka i više prijava za privredne prestupe  protiv gradonačelnika Novog Pazara Meha Mahmutovića, tadašnjeg načelnika gradske uprave Sulejmana Nicevića i nekoliko tadašnjih direktora javnih preduzeća i ustanova iz redova SDP-a. Pokretanje navedenih postupaka za nas ne predstavlja nikakvo iznenađenje jer smo o tome u nekoliko navrata javno govorili i ukazivali na kršenje zakona i nenamensko trošenja sredstava.  SDA Sandžaka očekuje da će državni organi započete procese do kraja sporvesti  i izreći adekvatne sankcije za svakog ko se ogriješio o zakon i radio na štetu građana Novog Pazara. Na kraju moram ponovo da naglasim da je cilj SDA Sandžaka da lokalna samouprava funkcioniše zakonito, transparentno i naša je briga kako smanjiti dugovanja grada od preko milijardu dinara i preko 650 miliona dinara obaveza po sudskim sporovima. Naša je briga kako isplatiti zaostale plate radnicima, naravno sa doprinosima, u svim javnim preduzećima i ustanovama i gradskim upravama. Naš je cilj da javne nabavke budu zaista javne, odnosno da se sprovede u skladu sa zakonom a ne onakve kakve su bile 2011. godine, tajne i nezakonite, što je uostalom i konstatovao državni revizor, zbog čega su i pokrenute prijave. Hoćemo da se otklone štetne posljedice po naš grad zbog nezakonitih radnji gradonačelnika i njegovih saradnika koje je ustanovio državni revizor u svom izvještaju za 2011. godinu a koje su prisutne i u poslovanju u 2012. godini što će biti predmet posebnog interesovanja različitih državnih organa i građana Novog Pazara.” – istakao je Škrijelj. Dužan sam da građane Sandžaka podsjetim da je na današnji dan prije tačno 20 godina, grupa uniformisanih lica predvođena Milanom Lukićem zaustavila voz  671 na relaciji Beograd – Bar i iz voza izvela 19 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti. Oteti putnici su kasnije ubijeni kod Višegradske banje. Jedini grijeh tih otetih i ubijen ljudi bila je njihova nacionalna i vjerska pripadnost.  Danas svi mi saosjećamo sa  porodicama ubijenih i obaveza nam je da  se ovakav zločin više nikad, nikome i nigde ne ponovi. – zaključio je Škrijelj

Ministar saobraćaja, pomorstva i komunikacija Turske, Binali Jildrim, rekao je u razgovoru sa ministrom u Vladi Srbije dr. Sulejmanom Ugljaninom da će u aprilu doći u Beograd kako bi dve zemlje potpisale Sporazum o civilnom vazduhoplovstvu. Dva ministra sreli su se danas na završetku dvodnevnog rada Mješovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Turske održanog u Ankari i razgovarali o saradnji na projektima u oblasti saobraćaja – rehabiliticaji i rekonstrukciji dva regionalna puta u Sandžaku, Novi Pazar – Tutin i Novi Pazar – Sjenica - Aljinoviće, izgradnje deonice Koridora 11 i projektu rekonstrukcije bivšeg vojnog aerodroma u Lađevcima za putnički saobraćaj. Ugljanin, koji je kopredsedavajući Mješovitog komiteta, upoznao je Jildrima sa projektom izgradnje tri baze za vozače kamiona na Koridoru 10, na pola puta između Niša i Beograda i zamolio turskog kolegu da ta zemlja produži dozvole autobuskim prevoznicima iz Srbije koji voze za Tursku. Ministar Ugljanin je pozvao ministra Jildrima na zajednički sastanak dve vlade koji bi u Beogradu trebalo da se održi do kraja godine i ponovio poziv turskim kompanijama da u što većem broju investiraju u Srbiju.

Glavni šeik Basre, Đasim Al-Batat je na divanu upoznao predsjednika dr. Sulejmana Ugljanina, ambasadora Srbije u Iraku, Njegovu Ekselenciju Radisava Petrovića i privrednu delegaciju iz Srbije o mogućnostima za ulagnje i investiranje u Basru. Urazgovoru je predloženo formiranje srpko-iračkih firmi, kao i Konzulata Srbiie u Basri, što bi olakšalo pristup firmama iz Srbije i Sandžaka iračkom tržištu.  Predsjednik Ugljanin je naglasio da postoji veliki prostor za saradnju u svim oblastima, kao i razmena znanja i iskustva. „Došli smo na jug Iraka da vidimo kako živite, koje su vam potrebe i šta nudite“, i dodao da će se kao minsitr u Vladi Srbije založiti da se uspsotavi avionska linija Beograd-Basra. Šeik Al-Batat je rekao da su investicije iz Srbije dobrodošle u provinciju Basra i da će se firmama koje budu ulagali omogućiti brzo dobijanje zemljišta i dozvola, kao i da neće biti potrebe za finansijkim troškovima oko obezbeđivanja bezbednosti. Ministar Ugljanin je pozvao šeike da dođu u Srbiju u vreme trajanja sajma poljoprivrede. Na kraju razgovora, ministar Ugljanin je od šeika Al-Batata dobio ogrtač, što se simbolično smatra ukazivanjem najveće počasti. 

  Cela Srbija u narednih 50 godi na može da radi samo za Irak i u Iraku, izjavio je za naš list ministar dr. Sulejman Uglјanin, posle višednevnog boravka u toj zemlјi. Privredniiima poručuje da Iraku treba sve: od vode, hrane, odeće, obu- će, školskog pribora, preko mašina, brodova, vagona, fabrika opeke do termoelektrana na gas... Uglјanpn posebno ističe daje Srbija u prilici da Iraku prodaje znanje, a ne jeftinu radnu snagu. Naročito znanje naših građevinara. Srpska privreda je sa Irakom sarađivala 55 godina. Mi smo za njih više od prijatelјa. Dočekuju nas kao rođake. Ovu priliku ćemo propustiti, samo ako mi ne budemo hteli da je iskoristimo. Naš student počasni konzul Oko 5.000 Iračana završilo je studije u bivšoj Jugoslaviji, od tog broja više od 3.000 u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima u Srbiji. Naš ambasador Radisav Petrović ih mesečno okuplјa na druženje. „Oni su naši lјudi u Iraku\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\". Na predlog ambasadora Petrovića, za počasnog konzula Srbije u Iraku naša vlada je imenovala Cemala Al Badria, uspešnog privrednika, bivšeg studenta Univerziteta u Nišu - sa zadovolјstvom ističe Uglјanin. Kancelarija za održivi razvoj iedovolјio razvijenih područja, na čijem je čelu naš sagovornik, pripremala je posetu Iraku punih šest meseci. Mnogo su pomogli ambasador Iraka u Beogradu njegova ekselencija Falak Abdelsad i naš ambasador u Bagdadu Radisav Petrović. Posle tridesetogodišnjih ratova, Irak je razorena zemlјa - kaže Uglјanin. - Obnavlјaju ga samo kompanije iz država koje su u poslednjem ratu imale svoje trupe u međunarodnim snagama. Srbija može da bude među prvim zemlјama koja će im se pridružiti u tom velikom poslu. Odlučili smo da našoj privredi prokrčimo put na jugu Iraka, u provinciju Meisan, drugoj po velpčini. najbogatijoj naftom i za grad Basru, kao njeno središte.  

Poštovani kopredsedavajući ministre Bulif, cenjeni članovi delegacija Republike Srbije i Kraljevine Maroko, predstavnici medija, dame i gospodo, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime i poželim vam najsrdačniju dobrodošlicu u Beograd. Posebno mi je drago što se Mešoviti komitet napokon, posle 30 godina, održava i što sam siguran da će naš rad u ova dva dana značajno unaprediti odnose naših dveju zemalja. Politički odnosi između Srbije i Maroka su prijateljski i neopterećeni problemima koji često muče države u bilaterlnim odnosima. Naša ekonomska saradnja, koja ovog trenutka nije onakva kakvu bismo želeli i vi i mi, ipak kreće uzlaznom putanjom. Zato sam siguran da je ovo zasedanje Mešovitog komiteta veoma značajano na bilateralnom planu, jer će nam pružiti priliku da objektivno sagledamo dosadšnje rezultate razvoja ekonomske saradnje i perspektive i mogućnosti unapređenja te saradnje u raznim oblastima. Zato očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa u velikoj meri doprineti upotpunjena ugovorno-pravna regulativa i da je veoma značajno što će na ovom zasedanju Mešovitog komiteta biti potpisana četiri sporazuma: o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju; o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; o saradnji u oblasti veterine.  Ovi sporazumi će, uz Trgovinski sporazum, koji je potpsan jula 2005. godine, pored doprinosa kvalitetu ukupnih odnosa u regulisanju različitih oblasti saradnje, obezbediti i veću pravnu sigurnost u poslovnim kontaktima privrednika naših zemalja. Nesumnjivo je da je podizanje ekonomske saradnje između Srbije i Maroka u obostranom interesu, pre svega zbog regionalne pripadnosti, blizine tržišta i komplementarnosti naših privreda. Tome svakako doprinose potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Prioritet Srbije je da stvori osnov daljeg razvoja reformama u zemlji i zaključivanjem međunarodnih sporazuma u oblasti ekonomske saradnje. S tim ciljem potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, članicama CEFTA, zemljama EFTE i Turskom. Od posebnog je značaja pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se privodi kraju. Veliki pomak načinjen je i na putu evropskih integracija. Uvedena je vizna liberalizacija za građane Srbije, zemlja je dobila status kandidata i očekujemo datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji. Zemlje Evropske Unije čine oko 60 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom, a čak 80 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja-članica. No, iako nam je Evropska Unija glavni ekonomski partner, nama su podjednako važna tržišta Ruske Federacije,  zemalja BRIKS-a, Bliskog Istoka i Afrike. Upravo tu vidimo značajne mogućnosti za saradnju sa Marokom. Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno veoma dobrim političkim odnosima. Naš je zadatak da ovakvim susretima učinimo što više da se ta saradnja unapredi i ovo zasedanje je početak puta ka realizaciji tog cilja. Privreda u Srbiji ima značajne komparativne prednosti i pogodnosti za plasman kapitala drugih zemalja, a velike prednosti pružaju već spomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja  koji Srbiji omogućuju pristup tržištu od više od 800 miliona stanovnika, a stranim investitorima, koji imaju proizvodnju ovde, omogućeno je da koriste sve prednosti koje trgovinska liberalizacija sa tim zemljama pruža.  To se, pre svega, odnosi na ulaganja u prehrambenu industriju, proizvodnju saobraćajnih sredstava,  industriju informaciono-komunikacijskih tehnologija, metalski kompleks i farmaceutsku industriju, koje je Srbija strateškim dokumentima opredelila kao prioritet i svoju razvojnu šansu. Naša zemlja je istovremeno fokusirana i na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puteva, železničkih saobraćajnica, mostova, energetskih postrojenja — termo i hidro centrala —  i, takođe, veću eksploataciju obnovljivih izvora energije. U toj oblasti očekujemo od stranih investitora da nađu svoj interes i učestvuju u tim projektima ili finansiranjem ili zajedničkim ulaganjem. Moje zadovoljstvo ovim zasedanjem je upotpunjeno činjenicom da će se osim državnih delegacija, sresti i privrednici. Iako zbog nešto manjeg broja privrednika iz Maroka neće biti prilike za organizovanje Poslovnog foruma u našoj Privrednoj komori,  oni koji su uspeli da dođu nastaviće razgovore sa kolegama iz Srbije. Ti razgovori i oni koji će, siguran sam, uslediti, bez sumnje će doprineti da se sledeći podaci o ekonomskoj saradnji promene na bolje na obostranu korist i zadovoljstvo. Samo kratko da vas podsetim da od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini ostvarena je razmena od  9,5 miliona američkih dolara,  od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara. U strukturi našeg izvoza u Maroko bili su zastupljeni hartija i karton, premazani, impregnirani ili prekriveni plastičnim masama, pločne vlaknatice, spoljne gume za građevinska ili industrijska vozila, obrađeno bukovo i hrastovo drvo, konstrukcije i delovi konstrukcija i tako dalje. Iz Maroka smo uvozili automobile, smrznute jagode, skuše, konrevisanu ribu, odeću i drugo.  U toj skromnoj razmeni ima puno prostora za veću saradnju. Maroko ulaže znatna sredstva u infrastrukturne projekte poput izgradnje brana, železničke mreže i modernizaciju pruga, izgradnju luka, aerodroma, turističkih objekata, železara, stanova, škola, tunela, kao i elektrifikaciju seoskih područja. Interes Srbije je u realizaciji takvih investicionih projekata,  u izvozu naših proizvoda ili izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija. U sve to firme iz Srbije bi mogle da se uključe samostalno ili u kombinaciji sa stranim partnerima. Kao što znate, ja sam ispred Vlade Srbije zadužen za Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja brine o 46 opština sa oko milion stanovnika i interes cele države, Kancelarije i moj lično je da svaka strana investicija bar delimično dođe i u te najnerazvijene krajeve, pa ću sad pomenuti i neke od tih projekata.   Mogućnosti zajedničkih ulaganja, dakle, postoje u industrijskim granama, u proizvodnji transportnih sredstava – traktora i priključnih mašina – automobilskih delova i delova za autobuse u saradnji sa Fabrikom automobila u Priboju, u tekstilnoj industriji – projekti za Tekstilni kombinat „Raška“ u Novom Pazaru, kao i u fabriku „Krupanjka“ u Krupnju, zatim u drvnu i industriju nameštaja u opštinama Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Bujanovac, Knjaževac, Tutin, Novi Pazar i Vranje. I tu nije kraj. Saradnja je dalje moguća u oblastima poljoprivrede i veterinarstva sa institutima u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci i Čačku, s obzirom da Srbija izvozi značajne količine žitarica, pa bi ovakva trgovinska razmena mogla da se u značajnom obimu uspostavi i sa Marokom. U oblasti međunarodnog saobraćaja, bilo bi dobro razmotriti mogućnost novog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kao i otvaranje redovnog javnog avio-prevoza na linijama između naše dve zemlje. U energetici, Srbija može da ponudi konsultantske usluge u domenu cevovodnog transporta nafte i naftnih derivata, skladištenja i nadzora prilikom izgradnje naftovoda i produktovoda, a našu zemlju bi svakako interesovala finansijska podrška razvojnim projektima izgradnje naftnih rezervoara i produktovoda u Srbiji. Oblast zdravstva je sledeća mogućnost za koju je naša zemlja zainteresovana i to za uspostavljanje i razvijanje saradnje u proizvodnji i prometu lekova i mediciniskih sredstava, medicinske edukacije i obuke zdravstvenih radnika, kao i razmene iskustava i stručnjaka. U oblasti vojne saradnje, Srbija, osim namenske proizvodnje, može da ponudi školovanje pilota i drugih vojnih zanimanja, a Vojno-medicinska akademija, vrhunska zdravstvena ustanova u regionu sa iskustvom koje retko koja druga ima, može da bude poligon za obuku medicinskog osoblja. Na kraju, još jednom bih istakao da naše dve zemlje nemaju otvorena pitanja ili prepreka za razvoj svih, pre svega, ekonomskih odnosa. Naš interes je da povratimo i ojačamo svoj tradicionalno dobar ugled u afričkim i arapskim zemljama, izgrađen još u vreme bivše Jugoslavije, što mislimo da ćemo puno lakše uspeti podižući nivo saradnje sa Marokom kao značajnim faktorom regionalnog i afričkog razvoja. Otvoreni smo, zato, za sve predloge sa marokanske strane koje bismo voleli da čujemo za vreme ovog zasedanja, a nadam se i u budućnosti, jer samo kad se obe strane na licu mesta, sa potencijalnim partnerima uvere u međusobne mogućnosti, saradnja može biti unapređena. Na kraju, još jednom vas sve srdačno pozdravljam, želim uspeh u radu ekspertskim grupama koji počinje nakon ove plenarne sednice i nadam se da ćemo u budućnosti češće i još uspešnije sarađivati na dobrobit naših prijateljskih zemalja. Hvala vam na pažnji i srećan rad.