Gradski odbor SDA Sandžaka Novi Pazar istiće da je odgovornost za upravljanje gradom Stranka demokratske akcije Sandžaka preuzela kako bi, zajedno sa svojim koalicionim partnerom, izgradila funkcionalnu i transparentnu vlast u Novom Pazaru kojoj građani vjeruju te da su na tom putu naišli smo na prepreke koje usporavaju našu viziju razvoja grada, a često i nerazumjevanje koalicionog partnera. Grad Novi Pazar je prezadužen, gradska javna preduzeća su u blokadi i onemogućena su da obavljaju svoju osnovnu djelatnost kaže se u saopštenju za javnost. Položaj radnika u gradskoj upravi i javnim preduzećima i ustanovama je težak jer im se plate i doprinosi ne izmiruju po nekoliko mjeseci unazad, što nailazi na stvaranje velikog nezadovoljstva i organizovanje štrajkova.
Poslednje vijesti
Danas je u Novom Pazaru,održana VII sednica Glavnog odbora AM SDA Sandžaka za Gradski ogranak Novi Pazar. Na sednici je bilo više tačaka dnevnog reda, koje su jednoglasno usvojene.Izmedju ostalog, jedna od najvaznijih tačaka dnevnog reda je bilo usvajanje Izveštaja o radu za 2012.godinu,a takođe je jednoglasno prihvaćen plan rada za 2013.godinu. AM SDA je u protekloj godini imala značajan broj aktivnosti, a zauzet je stav da će se i u narednom periodu nastaviti sa brojnim realizacijama aktivnosti u interesu omladine našeg grada, na sta nas obavezuju pohvale građana i omladine,sto dovoljno govori u prilog činjenici da je AM SDA Sandžaka postala simbol mladih u Sandžaku.
Predsjednik SDA Sandžaka i ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin sastao se danas sa turskim ministrom spoljnih poslova Ahmetom Davutogluom. Sagovornici su se složili da je ekonomska saradnja dve zemlje na dobrim osnovama i da ima još puno prostora i mogućnosti da se unapredi. Ministar Ugljanin je posebno istakao potrebu ulaganja u Sandžak i 46 opština u Srbiji koje spadaju u nerazvijena područja, pri čemu bi zapošljavanje ljudi bio glavni cilj. U razgovoru su pomente i druge vrste saradnje, a posebna pažnja posvećena je položaju Bošnjaka u Srbiji. Tema je bila i novopotpisani koalicioni sporazum, za koji su se ministri složili da je veliki napredak, „korak od sedam milja“, jer jasno definiše etape u realizaciji i periodičnu proveru napretka.
U nedelju je, 03.02.2013. godine održana sjednica Predsjedništva SDA Sandžaka. Članovi predsjedništva su upoznati sa informacijama o potpisivanju Koalicionog sporazuma o učešću SDA Sandžaka u Vladi Republike Srbije i tokom redovnih aktivnosti vezanih za izveštaje Kadrovske komisije Stranke o procesu razmatranja izveštaja o ocjeni rada predstavnika Stranke na lokalnom i republičkom nivou. Predsjedništvo Stranke je razmatralo i informaciju sa sastanka Odbora za međukonfesionalna pitanja Stranke i predstavnika Rijaseta Islamske zajednice i podržalo donjete zaključke odbora Stranke, i to: 1. Nakon neuspjeha inicijative Vlada R. Sbrije i R. Turske o pomirenju unutar Islamske zajednice, Predsjednik SDA Sandžaka je zamolio gospodina Mehmeda Gormeza da Turski Dijanet nastavi sa traženjem modela pravednog ujedinjenja. 2. Predsjednik Dijaneta je razmotrio inicijativu o ujedinjenju koju zagovaraju mladi imami sa obije strane, i pozvao Muhameda ef. Demirovića i imame koji govore turski da to predstavi dijanetu. 3. Dijanetu je objašnjeno da se ne radi o trećoj opciji već o aktivnostima sve većeg broja imama na ujedinjenju dvije postojeće u jedinstvenu Islamsku zajednicu. 4. Odbor za međukonfesionalnu saradnju poziva sve imame na jedinstvo, a članstvo Stranke i sve druge vjernike da posjećuju sve džamije i tako doprinesu ujedinjenju . 5. Odbor za međukonfesionalnu saradnju podžava sve one koji aktivno i javno rade na ujedinjenju i imaju vidljive rezultate na tom pollju. Pozivamo verske poglavare da iskoriste svoju lidersku poziciju i ugled i preuzmu da rukovode dalje ovom inicijativom.
Jedan od tri najveća turska privatna konglomerata, Doguš Holding iz Istanbula, zainteresovan je za gradnju puteva u Srbiji, a s obzirom da u portfoliju ima dvadeset pet kompanija raznih delatnosti i trideset pet hiljada zaposlenih, saradnja može da se proširi. Ovo je ministru u Vladi Srbije dr. Sulejmanu danas predložio Ertan Japiđi, regionalni menadžer Doguš građevinske grupe, zainteresovane za gradnju dela Koridora 11 u Srbiji. Japiđijeva kompanija je več konkurisala u Crnoj Gori za tamošnji deo Koridora i u aprili očekuju odluku Vlade Crne Gore. „Mi bismo želeli da učestvujemo u tom poslu s obe strane granice i uskoro ćemo vam poslati pismo o namerama,“ rekao je Japiđi. Ministar Ugljanin je rekao da je Koridor 11 „žila kucavica za Srbiju“ i da se planovi Doguš građevinske firme uklapaju u plan turske Eksim banke koja je spremna da kreditira dva lokalna puta u Sandžaku koja će region povezati sa budući autoputem. Japiđi je izjavio da ako njihov Holding bude poslovao u Srbiji, biće to signal i drugim velikim investitorima da ih slede. „Srbija je centar Balkana“, i zato smo zainetresovani za saradnju. Ministar Ugljanin je dodao da je i „naš cilj da Srbija bude glavni turski strateški cilj na Balkanu“.
Povodom medijskog istupa Almira Lekovića, sekretara Skupštine grada, Gradski odbor SDA Sandžaka za Novi Pazar izdao je saopštenje za javnost u kojem važnim ističe da je svojim istupom sekretar Skupštine Almir Leković pokušao je da pažnju javnosti skrene sa ključne stvari koju su odbornici SDA Sandžaka uočili i o istoj obavestili javnost i nadležne državne organe. Namernom zamenom teza Almir Leković je izbegao da da odgovor na pitanje da li je na jučerašnjoj sjednici Skupštine, prilikom utvrđivanja kvoruma, prisustvovalo 24 odbornika sa potvrđenim odborničkim mandatima. Gradski odbor SDA Sandžaka ne čudi retorika koju koristi gospodin Leković jer je ona sastavni dio političke kulture i morala koji je svojstven interesnoj grupi ljudi kojoj se očigledno i Almir Leković pridružio, koja ne bira sredstva i načine samo da ostane na vlasti. Ono što posebno zabrinjava jeste apsolutno odsustvo osećaja za odgovornost i realnost, ali šta god Almir Leković po nalogu svojih mentora govorio ne može izbeći činjenicu da su čelnici aktuelne vlasti jedini odgovorni za stanje u koje su zapali radnici, javna preduzeća i ustanove. Mišljenje i stavovi Lekovića za građane Novog Pazara nisu merodavni niti se bilo ko na iste obazire, ono što je jedino merodavno jesu činjenice i istina. O načinu na koji aktuelna vlast vodi računa o interesima građana Novog Pazara i o njenom zakonitom radu najbolje svjedoče izvještaj Državnog revizora za 2011. godinu i stotine radnika koji ne primaju lične dohodtke, kojima se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko i socijalno osiguranje i koji su odavno napušteni od vlasti čiji je Leković glasnogovornik. Pošto brine o novcu građana Novog Pazara pozivamo Almira Lekovića da građanima Novog Pazara saopšti koliko je građane Novog Pazara koštala isplata prekovremenih sati aktivistima SDP-a mimo svih zakonskih maksimuma tokom 2011.godine što je konstatovao i državni revizor. Stranka demokratske akcije Sandžaka insistira na poštovanju zakona na svim nivoima vlasti u Novom Pazaru a čelnike grada pozivamo da uvaže realnost i odustanu od politike koju kreiraju i sprovode suprotno interesima građana Novog Pazara i da konačno shvate da vlast služi narodu a ne onima koji su u vlasti.
Glavni šeik Basre, Đasim Al-Batat je na divanu upoznao predsjednika dr. Sulejmana Ugljanina, ambasadora Srbije u Iraku, Njegovu Ekselenciju Radisava Petrovića i privrednu delegaciju iz Srbije o mogućnostima za ulagnje i investiranje u Basru. Urazgovoru je predloženo formiranje srpko-iračkih firmi, kao i Konzulata Srbiie u Basri, što bi olakšalo pristup firmama iz Srbije i Sandžaka iračkom tržištu. Predsjednik Ugljanin je naglasio da postoji veliki prostor za saradnju u svim oblastima, kao i razmena znanja i iskustva. „Došli smo na jug Iraka da vidimo kako živite, koje su vam potrebe i šta nudite“, i dodao da će se kao minsitr u Vladi Srbije založiti da se uspsotavi avionska linija Beograd-Basra. Šeik Al-Batat je rekao da su investicije iz Srbije dobrodošle u provinciju Basra i da će se firmama koje budu ulagali omogućiti brzo dobijanje zemljišta i dozvola, kao i da neće biti potrebe za finansijkim troškovima oko obezbeđivanja bezbednosti. Ministar Ugljanin je pozvao šeike da dođu u Srbiju u vreme trajanja sajma poljoprivrede. Na kraju razgovora, ministar Ugljanin je od šeika Al-Batata dobio ogrtač, što se simbolično smatra ukazivanjem najveće počasti.
"Ono sto se juče desilo u Briselu nije neuspjeh ove Vlade koja se suočila sa najtežim državnim problemom - pitanjem Kosova", rekao je danas predsjednik SDA Sandžaka i ministar u Vladi Srbije dr. Sulejman Ugljanin, gostujući na tribini "Dijalogom protiv stereotipa - svi smo isti", u Bujanovcu. Ugljanin je dodao da tako misli jer smatra da su propusti prethodnih vlada doveli do ove situacije a da ova Vlada pokušava da dijalogom učini ono što je najbolje za našu zemlju. Tribini u organizaciji JugPresa i USAID-a prisustvovali su ambasador Amerike u Srbiji, Njegova Ekselencija Majkl Kirbi, glavni predstavnik UN-a u Beogradu Vilijam Infante, šef Kordinacionog tela za jug Srbije dr Zoran Stankovic i državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Nenad Borovčanin. Bujanovac je, kao i druge dve opštine na jugu, u grupi od 46 nerazijenih opština koje su u nadležnosti Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja za koju je zadužen ministar Ugljanin, jedini predstavnik manjina u Vladi Srbije. On je goste tribine upoznao sa četvorogodišnjim radom Kancelarije na pomoći najugroženijem stanovništvu u tim opštinama. "Svi imaju pravo na ličnu i imovinsku sigurnost, slobodu kretanja i na ravnopravan ekonomski razvoj", rekao je Ugljanin.
Cela Srbija u narednih 50 godi na može da radi samo za Irak i u Iraku, izjavio je za naš list ministar dr. Sulejman Uglјanin, posle višednevnog boravka u toj zemlјi. Privredniiima poručuje da Iraku treba sve: od vode, hrane, odeće, obu- će, školskog pribora, preko mašina, brodova, vagona, fabrika opeke do termoelektrana na gas... Uglјanpn posebno ističe daje Srbija u prilici da Iraku prodaje znanje, a ne jeftinu radnu snagu. Naročito znanje naših građevinara. Srpska privreda je sa Irakom sarađivala 55 godina. Mi smo za njih više od prijatelјa. Dočekuju nas kao rođake. Ovu priliku ćemo propustiti, samo ako mi ne budemo hteli da je iskoristimo. Naš student počasni konzul Oko 5.000 Iračana završilo je studije u bivšoj Jugoslaviji, od tog broja više od 3.000 u Beogradu i drugim univerzitetskim centrima u Srbiji. Naš ambasador Radisav Petrović ih mesečno okuplјa na druženje. „Oni su naši lјudi u Iraku\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\". Na predlog ambasadora Petrovića, za počasnog konzula Srbije u Iraku naša vlada je imenovala Cemala Al Badria, uspešnog privrednika, bivšeg studenta Univerziteta u Nišu - sa zadovolјstvom ističe Uglјanin. Kancelarija za održivi razvoj iedovolјio razvijenih područja, na čijem je čelu naš sagovornik, pripremala je posetu Iraku punih šest meseci. Mnogo su pomogli ambasador Iraka u Beogradu njegova ekselencija Falak Abdelsad i naš ambasador u Bagdadu Radisav Petrović. Posle tridesetogodišnjih ratova, Irak je razorena zemlјa - kaže Uglјanin. - Obnavlјaju ga samo kompanije iz država koje su u poslednjem ratu imale svoje trupe u međunarodnim snagama. Srbija može da bude među prvim zemlјama koja će im se pridružiti u tom velikom poslu. Odlučili smo da našoj privredi prokrčimo put na jugu Iraka, u provinciju Meisan, drugoj po velpčini. najbogatijoj naftom i za grad Basru, kao njeno središte.
Ukoliko u narednih mjesec dana vrh vlasti ne ispoštuje koalicioni sporazum koji se odnosi na poboljšanje položaja Bošnjaka, ja više neću imati razloga da budem u Vladi. Neću da budem samo fikus, koji ne može da pomogne svojim sunarodnicima. To je, za “Novosti”, poručio Dr Sulejman Ugljanin, predsjednik Stranke demokratske akcije Sandžaka i ministar bez portfelja, koji podseća da je kooalicioni sporazum potpisao sa SNS i SPS još u januaru, “ali dosad ništa od toga nije realizovano”. Šta, konkretno, očekujete da Vlada učini? Tražimo maksimalno uključenje Bošnjaka u sve državne i javne institucije, u skladu s proporcionalnim sastavom na lokalnom ili državnom nivou. Želimo punu integraciju u sve državne institucije. To je, valjda, neophodni minimum da bi se Bošnjaci osjećali kao građani ove zemlje i da bi u nju imali poverenje. Pa i sama Srbija bi na integraciji trebalo da insistira. Jeste li razgovarali sa koalicionim partnerima o tim zahtevima? Na tome stalno insistiram, ali nisam naišao na razumevanje. Upozoravam da smo se po pitanju prava Bošnjaka vratili u 1992. godinu. Svi u regioni su, uglavnom, rešili svoje nacionalno pitanje, a Bošnjaci nisu ni počeli. Minimum je da država sada pokaže želju da se prema Bošnjacima odnosi kao prema svojim građanima i da im omogući da se kroz institucije izbore za bolji život. Ako se to ne sprovede, država će pokazati da meni kao zastupniku bošnjačkih interesa nije mjesto u vladi. Koliko ste do sada učinili na razvoju najsiromašnijih opština, što vam je glavni zadatak u Vladi? Kao ministar bez portfelja inicirao sam osnivanje Kancelarije za održivi razvoj najnerazvijenijih opština. Formirali smo stručan i efikasan tim i imamo izvanredne rezultate. Stvorili smo ambijent za investicije u 46 najugroženijih opština u Srbiji. Šta ste učinili da privučete ulagače? Sve te opštine sada imaju uređena urbanističko-plansku i katastarsku dokumentaciju, pomažemo im u izradi projektne dokumentacije, a uveli smo im i elektronske uprave. To sve, kao i izgradnja putne infrastrukture, suštinski su preduslovi za privlačenje investitora. Kada će građani osetiti konkretan boljitak? Siromašna područja se prazne i gase… Investitori su počeli da dolaze što povećava zaposlanost i zadržava mlade ljude da ostanu u zavičaju. Radimo i na njihovom povratku iz razvijenijih gradskih centara, tako što stimulišemo sve mlade stručnjake da se vrate i pokrenu biznis u svom gradu. Do sada smo putem konkursa vratili 21 stručnjaka, a nastavićemo to svake godine. Cilj je da ožive obdaništa, da škole budu pune i da se zasnivaju porodice i u sada nerazvijenim dijelovima zemlje. Koje zemlje su zaiteresovane za ulaganje u siromašna područja? Dovodimo čitave ekskurzije privrednika iz Iraka, Turske, Rusije, arapskih zemalja kako bi našli interes da ulažu u Srbiju. Sa kompanijama iz Bahreina smo, primjera radi, već sklopili posao za otkup mleka i mliječnih proizvoda iz Sjenice, a kupovaće i vodu iz Ivanjice. Predvodio sam jaku privrednu delegaciju i posjetili smo najveća izvorišta nafte u Iraku. Šanse za saradnju su velike – od proizvodnje dečje odeće za iračko tržište, pa do izgradnji termoelektrana na naftu i gas. Sa turskom sklapamo jake poslove za proizvodnju dijelova za traktore i kamione, a uključen je i IMT i firme iz Čačka. Kakav je ekonomski i politički uticaj Turske na Srbiju? Turska je šesta ekonomija u Evropi, a šesnaesta u svetu. Mi mislimo da smo mnogo važni za Tursku, a, ustvari, je to zanemarljivo. Srbija bi sama trebalo da iskoristi to što je Batočina na pola puta između Minhena i Istanbula i da što više privučemo turske privrednike. Da ih motivišemo da prebace proizvodnju i u Srbiju i da izvoze proizvode u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan pod izuzetno povoljnim carinskim uslovima. Tu je naša šansa. Turska pokazuje interesovanje i za odnose Srbije i BiH, pa čak i za odnose unutar islamske zajednice u našoj zemlji… Više Bošnjaka živi u Turskoj nego u Sandžaku i BiH. Tako da Turska ima i svoj interes da poboljša političku klimu za suživot Srba i Bošnjaka, kako bi nestale predrasude u našim međusobnim odnosima. Ali, Turska se pokazala kao neuspješna u rješavanju spora unutar islamske zajednice. Pokušaj da Turska i Vlada Srbije riješe taj sukob propao je i nadam se da se više politika u vjerska pitanja neće ni miješati. To mora da se prepusti vjerskim zajednicama koje će vremenom da pronađu rješenje. Verujete li da će Srbija dobiti datum za početak pregovora? Dobijanje datuma je od velike važnosti. To bi nam omogućilo da koristimo evropske razvojne fondove. EU je naša buduća savezna država. Do pre 20 godina smo živjeli u SFRJ, a budućnost nam je EU. Zato mora da nam bude cilj da zauzmemo svoje mesto i što bolju poziciju da bismo mogli da jrešavamo krupna ekonomska i politička pitanja. Ali, moramo još da se potrudimo da bismo dobili datum. Kao da niste sigurni da će nam Brisel dati zeleno svjetlo? Pozitivnu odluku svi očekujemo. Ali, Evropa veruje činjenicama, a ne pričama. Nužno je da se primeni Briselski sporazum, i to moraju da shvate i Srbi sa Kosova i svi u Srbiji koji svojim neodgovornim ponašanjem predstavljaju prepreku evropskom putu. A takvih ima čak i u tužilaštvu, policiji, sudstvu… Šta je realnija opcija u Srbiji – rekonstrukcija vlade ili vanredni izbori? Ni jedno ni drugo. Ova vlada je veoma uspešna i odražava raspoloženje građana. Sukobili smo se sa stvarima koje niko prije nije smio ni da čačne – od borbe protiv korupcije do hrabrog rješavanja kosovskog pitanja. Bez obzira na to da li ću ostati u Vladi ili ne, smatram da ona treba da ostane ceo mandat i da završi krupne započete poslove. (Novosti)
Poštovani kopredsedavajući ministre Bulif, cenjeni članovi delegacija Republike Srbije i Kraljevine Maroko, predstavnici medija, dame i gospodo, izuzetno mi je zadovoljstvo da vas sve pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime i poželim vam najsrdačniju dobrodošlicu u Beograd. Posebno mi je drago što se Mešoviti komitet napokon, posle 30 godina, održava i što sam siguran da će naš rad u ova dva dana značajno unaprediti odnose naših dveju zemalja. Politički odnosi između Srbije i Maroka su prijateljski i neopterećeni problemima koji često muče države u bilaterlnim odnosima. Naša ekonomska saradnja, koja ovog trenutka nije onakva kakvu bismo želeli i vi i mi, ipak kreće uzlaznom putanjom. Zato sam siguran da je ovo zasedanje Mešovitog komiteta veoma značajano na bilateralnom planu, jer će nam pružiti priliku da objektivno sagledamo dosadšnje rezultate razvoja ekonomske saradnje i perspektive i mogućnosti unapređenja te saradnje u raznim oblastima. Zato očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa u velikoj meri doprineti upotpunjena ugovorno-pravna regulativa i da je veoma značajno što će na ovom zasedanju Mešovitog komiteta biti potpisana četiri sporazuma: o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju; o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; o saradnji u oblasti veterine. Ovi sporazumi će, uz Trgovinski sporazum, koji je potpsan jula 2005. godine, pored doprinosa kvalitetu ukupnih odnosa u regulisanju različitih oblasti saradnje, obezbediti i veću pravnu sigurnost u poslovnim kontaktima privrednika naših zemalja. Nesumnjivo je da je podizanje ekonomske saradnje između Srbije i Maroka u obostranom interesu, pre svega zbog regionalne pripadnosti, blizine tržišta i komplementarnosti naših privreda. Tome svakako doprinose potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Prioritet Srbije je da stvori osnov daljeg razvoja reformama u zemlji i zaključivanjem međunarodnih sporazuma u oblasti ekonomske saradnje. S tim ciljem potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa Evropskom Unijom, Carinskom unijom Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, članicama CEFTA, zemljama EFTE i Turskom. Od posebnog je značaja pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se privodi kraju. Veliki pomak načinjen je i na putu evropskih integracija. Uvedena je vizna liberalizacija za građane Srbije, zemlja je dobila status kandidata i očekujemo datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji. Zemlje Evropske Unije čine oko 60 odsto ukupne razmene Srbije sa svetom, a čak 80 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja-članica. No, iako nam je Evropska Unija glavni ekonomski partner, nama su podjednako važna tržišta Ruske Federacije, zemalja BRIKS-a, Bliskog Istoka i Afrike. Upravo tu vidimo značajne mogućnosti za saradnju sa Marokom. Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno veoma dobrim političkim odnosima. Naš je zadatak da ovakvim susretima učinimo što više da se ta saradnja unapredi i ovo zasedanje je početak puta ka realizaciji tog cilja. Privreda u Srbiji ima značajne komparativne prednosti i pogodnosti za plasman kapitala drugih zemalja, a velike prednosti pružaju već spomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja koji Srbiji omogućuju pristup tržištu od više od 800 miliona stanovnika, a stranim investitorima, koji imaju proizvodnju ovde, omogućeno je da koriste sve prednosti koje trgovinska liberalizacija sa tim zemljama pruža. To se, pre svega, odnosi na ulaganja u prehrambenu industriju, proizvodnju saobraćajnih sredstava, industriju informaciono-komunikacijskih tehnologija, metalski kompleks i farmaceutsku industriju, koje je Srbija strateškim dokumentima opredelila kao prioritet i svoju razvojnu šansu. Naša zemlja je istovremeno fokusirana i na realizaciju velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puteva, železničkih saobraćajnica, mostova, energetskih postrojenja — termo i hidro centrala — i, takođe, veću eksploataciju obnovljivih izvora energije. U toj oblasti očekujemo od stranih investitora da nađu svoj interes i učestvuju u tim projektima ili finansiranjem ili zajedničkim ulaganjem. Moje zadovoljstvo ovim zasedanjem je upotpunjeno činjenicom da će se osim državnih delegacija, sresti i privrednici. Iako zbog nešto manjeg broja privrednika iz Maroka neće biti prilike za organizovanje Poslovnog foruma u našoj Privrednoj komori, oni koji su uspeli da dođu nastaviće razgovore sa kolegama iz Srbije. Ti razgovori i oni koji će, siguran sam, uslediti, bez sumnje će doprineti da se sledeći podaci o ekonomskoj saradnji promene na bolje na obostranu korist i zadovoljstvo. Samo kratko da vas podsetim da od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini ostvarena je razmena od 9,5 miliona američkih dolara, od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara. U strukturi našeg izvoza u Maroko bili su zastupljeni hartija i karton, premazani, impregnirani ili prekriveni plastičnim masama, pločne vlaknatice, spoljne gume za građevinska ili industrijska vozila, obrađeno bukovo i hrastovo drvo, konstrukcije i delovi konstrukcija i tako dalje. Iz Maroka smo uvozili automobile, smrznute jagode, skuše, konrevisanu ribu, odeću i drugo. U toj skromnoj razmeni ima puno prostora za veću saradnju. Maroko ulaže znatna sredstva u infrastrukturne projekte poput izgradnje brana, železničke mreže i modernizaciju pruga, izgradnju luka, aerodroma, turističkih objekata, železara, stanova, škola, tunela, kao i elektrifikaciju seoskih područja. Interes Srbije je u realizaciji takvih investicionih projekata, u izvozu naših proizvoda ili izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija. U sve to firme iz Srbije bi mogle da se uključe samostalno ili u kombinaciji sa stranim partnerima. Kao što znate, ja sam ispred Vlade Srbije zadužen za Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koja brine o 46 opština sa oko milion stanovnika i interes cele države, Kancelarije i moj lično je da svaka strana investicija bar delimično dođe i u te najnerazvijene krajeve, pa ću sad pomenuti i neke od tih projekata. Mogućnosti zajedničkih ulaganja, dakle, postoje u industrijskim granama, u proizvodnji transportnih sredstava – traktora i priključnih mašina – automobilskih delova i delova za autobuse u saradnji sa Fabrikom automobila u Priboju, u tekstilnoj industriji – projekti za Tekstilni kombinat „Raška“ u Novom Pazaru, kao i u fabriku „Krupanjka“ u Krupnju, zatim u drvnu i industriju nameštaja u opštinama Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Bujanovac, Knjaževac, Tutin, Novi Pazar i Vranje. I tu nije kraj. Saradnja je dalje moguća u oblastima poljoprivrede i veterinarstva sa institutima u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci i Čačku, s obzirom da Srbija izvozi značajne količine žitarica, pa bi ovakva trgovinska razmena mogla da se u značajnom obimu uspostavi i sa Marokom. U oblasti međunarodnog saobraćaja, bilo bi dobro razmotriti mogućnost novog sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kao i otvaranje redovnog javnog avio-prevoza na linijama između naše dve zemlje. U energetici, Srbija može da ponudi konsultantske usluge u domenu cevovodnog transporta nafte i naftnih derivata, skladištenja i nadzora prilikom izgradnje naftovoda i produktovoda, a našu zemlju bi svakako interesovala finansijska podrška razvojnim projektima izgradnje naftnih rezervoara i produktovoda u Srbiji. Oblast zdravstva je sledeća mogućnost za koju je naša zemlja zainteresovana i to za uspostavljanje i razvijanje saradnje u proizvodnji i prometu lekova i mediciniskih sredstava, medicinske edukacije i obuke zdravstvenih radnika, kao i razmene iskustava i stručnjaka. U oblasti vojne saradnje, Srbija, osim namenske proizvodnje, može da ponudi školovanje pilota i drugih vojnih zanimanja, a Vojno-medicinska akademija, vrhunska zdravstvena ustanova u regionu sa iskustvom koje retko koja druga ima, može da bude poligon za obuku medicinskog osoblja. Na kraju, još jednom bih istakao da naše dve zemlje nemaju otvorena pitanja ili prepreka za razvoj svih, pre svega, ekonomskih odnosa. Naš interes je da povratimo i ojačamo svoj tradicionalno dobar ugled u afričkim i arapskim zemljama, izgrađen još u vreme bivše Jugoslavije, što mislimo da ćemo puno lakše uspeti podižući nivo saradnje sa Marokom kao značajnim faktorom regionalnog i afričkog razvoja. Otvoreni smo, zato, za sve predloge sa marokanske strane koje bismo voleli da čujemo za vreme ovog zasedanja, a nadam se i u budućnosti, jer samo kad se obe strane na licu mesta, sa potencijalnim partnerima uvere u međusobne mogućnosti, saradnja može biti unapređena. Na kraju, još jednom vas sve srdačno pozdravljam, želim uspeh u radu ekspertskim grupama koji počinje nakon ove plenarne sednice i nadam se da ćemo u budućnosti češće i još uspešnije sarađivati na dobrobit naših prijateljskih zemalja. Hvala vam na pažnji i srećan rad.
Predsjedništvo Stranke demokratske akcije Sandžaka je istaklo zadovoljstvo zbog dobijanja datuma za početak pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj Uniji jeste jedan od Programskih ciljeva SDA Sandžaka i dobijanje datuma za pregovore vidimo kao ostvarenje tog cilja. SDA Sandžaka pozdravlja i pruža punu podršku svim aktivnostima Vlade Republike Srbije koje preduzima na putu ka približavanju Evropskoj uniji, - istakao je na današnjoj press konferenciji Merfid Kamešničanin, portparol SDA Sandžaka. Takođe, predsjedništvo Stranke je razmatralo aktuelnu situaciju u Novom Pazaru. Zbog neodgovornog, nestručnog i rasipničkog ponašanja skupštinske većine, kojom rukovodi SDP sa svojim koalicionim partnerima, grad je pred bankrotom, a radnici su, bukvalno, dovedeni na ivicu gladi. SDA Sandžaka smatra da je ovo poslednji čas za spas našeg grada! Predsjedništvo Stranke demokratske akcije Sandžaka je donelo odluku o formiranju „Pokreta za spas Novog Pazara“, kojim će rukovoditi Gradski odbor SDA Sandžaka u Novom Pazaru. Ovo je presudni momenat za sve stranke koje imaju odbornike u skupštini grada, gradjane i ostale organizacije da se priključe pokretu i zajednički spreče propadanje našeg grada. Konačno se mora stati na put ovom bahatom ponašanju Sandžačke demokratske partije. Novi Pazar je grad koji je postao jedan od najzaduženijih gradova u Srbiji, a njegovi gradjani taoci razvratne, destruktivne i bezobzirne politike jedne interesne grupacije, koja rukovodi Novim Pazarom. Predsjedništvo je posebno dalo značaj obezbjeđenju snabdevanja pijaćom vodom u Novom Pazaru i usvojilo izvještaj „o problematici rada JKP Vodovod i Kanalizacija“ sa prijedlogom mera razrešenja, a koji je sačinio odbor za vodoprivredu SDA Sandžaka i strategiju rješavanja problema snabdevanja pijaćom vodom u Novom Pazaru,kao i isplate zaostalih obavjeza zaposlenima u ovom preduzeću. Izveštaj i strategiju će realizovati Gradski odbor stranke u Novom Pazaru, a sve u interesu gradjana Novog Pazara, - zaključio je Kamešničanin.