Obraćanje ministra dr. Sulejmana Ugljanina na 2. zasedanju Mješovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Turske
Poštovani ministre Nabi Avdži, poštovani učesnici drugog zasedanja Mješovitog komiteta za privrednu saradnju Republike Srbije i Republike Turske, dame i gospodo, velika mi je čast i izuzetno zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime.
Dozvolite mi da se prvo osvrnem na dosadašnju ekonomsku saradnju naše dve zemlje koja, na obostrano zadovoljstvo, ide uzlaznim putem od prvog zasedanaja našeg Komiteta, u septembru 2010. u Beogradu. Tome su nesporno doprinele intezivne razmene poseta i susreta na najvišem nivou u poslednje tri godine. To je pospešilo bilateralne odnose, ali i odnose u regionu pri čemu na umu imam trojne susrete Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine.
Svakako je veoma bitan bio susret predsednika Nikolića i Gula u Ankari prošlog meseca, ali i susreti na nivou predsednika država i vlada na međunarodnim skupovima i konferencijama. Pozivam dve Vlade, na osnovu ranijeg dogovra, da u što kraćem roku održe sastanak u Beogradu koji će doprinet budućoj još boljoj saradnji.
Ovaj naš skup danas značajan je u smislu kontinuiteta postojanja i rada Zajedničkog komiteta, pre svega na daljem jačanju bilateralnih ekonomskih odnosa naše dve zemlje.
Važno je napomenuti da su naš zajednički rad i stabilnost u razvoju međusobnih odnosa utemeljeni ugovorno-pravnom regulativom, pre svega Sporazumom o slobodnoj trgovini, a zatim zaključivanjem novih sporazuma i osavremenjavanjem postojećih u različitim oblastima.
Naši bilateralni odnosi u osnovi najviše predstavljaju klasičnu trgovinu koja od 2010. godine beleži rast srpskog izvoza i ukupne razmene, smanjenje deficita na našoj strani i poboljšanje strukture razmene. Turska je 2009. i 2010. zauzimala 22., odnosno 19. mesto, a prošle godine je došla na 16. mesto u razmeni Srbije sa svetom.
Naravno, globalna recesija poslednjih godina uticala je i na srpsku ekonomiju, a velika letnja suša i nepovoljni vremenski uslovi u februaru u Srbiji, dodatno su je ugrozili.
Zato, kad je reč o generalnim ciljevima ekonomske i fiskalne politike Vlade Srbije ove godine, na prvom mestu su makroekonomska stabilnost, ubrzanje privrednog rada i usporavanje pada zaposlenosti, smanjenje fiskalnog deficita, usporavanje rasta javnog duga i nastavak strukturnih reformi. U skladu sa tim, ekonomski oporavak i ubrzanje privrednog rasta može se očekivati na bazi fiskalnog prilagođavanja i sprovođenja strukturnih reformi, kao i poboljšanja stanja ekonomija evrozone, s obzirom da bitno utiču na privrednu aktivnost u Srbiji. Fiskalna politika obezbediće smanjenje fiskalnog deficita kroz odgovarajuće izmene u poreskoj politici i kroz fiskalno prilagođavanje na rashodnoj strani. Posebna pažnja usmeriće se na strukturne reforme, radi unapređenja poslovnog okruženja i privlačenja potencijalnih investitora, kao i na reforme javnog sektora.
A kad je reč o našim bilateralnim odnosima, vredno je pomenuti prošlogodišnje rezultate. Izvoz Srbije u Tursku je iznosio 145,5 miliona eura, što je povećanje od gotovo 11 odsto, a uvoz iz Turske u Srbiju je porastao za 17,5 odsto i dostigao 341,3 miliona eura. Ukupna trgovinska razmena između naše dve zemlje, što nas raduje i pokazuje značajan napredak, bila je 486,4 miliona eura, što je 15,4 odsto više nego u 2011. godini.
Strukturu srpskog izvoza uglavnom čine industrijski i poljoprivredni proizvodi, ali se postepeno menja u pozitivnom smeru od gotovo isključivo sirovina i proizvoda za reprodukciju, do proizvoda sa većom dodatnom vredenošću, kao što su oni za ishranu, hemijski i proizvodi od gume i plastike.
Srbija iz Turske najviše uvozi pamučni tekstil, osnove za razvođenje električne energije, rude olova, tv prijemnike, belu tehniku i neke poljoprivredne proizvode.
Kad je reč o turskim ulaganjima u Srbiju, moram da kažem, da su ona, uprkos otvaranju naše privrede i donekle poboljšanim institucionalnim uslovima s jedne i interesovanju turskih privrednika s druge strane, još uvek ispod mogućeg i željenog nivoa. Pozivam privrednike iz Turske da prenesu svoju proizvodnju u Srbiju iz zemalja gde je zaustavljena. Možemo da napravimo uspešno strateško partnerstvo u centrima gde već ima infrastruktura, kao što su Smederevo, Čačak, Novi Pazar i drugi industrijski centri. Takođe, veliki potencijal leži u investiranje u Regionalnu razvojnu zonu Tutin koja zahvata površinu od 149 hektara, 73 ara i 37 metara kvadratnih. Lokacija za izgradnju i formiranje Regionalne razvojne zone Tutin može se oceniti kao izuzetno pogodna, čak i idealna, sa aspekta međunarodnih transportnih pravaca, kao i zbog izuzetno kvalitetnog građevinskog zemljišta, sačuvanog i planiranog za ovakve namene.
Trenutno radimo na otvaranju kreditne linije Exim banke od 40 miliona dolara za rehabilitaciju i rekonstrukciju dva regionalna puta u Sandžaku, a ista banka je ukupno opredelila 300 miliona dolara za projekte u Srbiji u ovoj godini.
To je jako značajno, jer će te dve saobraćajnice spojiti Sandžak sa budućim Koridorom 11 i time celoj Srbiji značiti vitalnu kopnenu vezu sa velikim delom sveta.
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, kojom rukovodim, zadužena je da preduzme potrebne aktivnosti u postupku primene i realizacije projekata za pomenuta dva regionalna puta.
Poštovane dame i gospodo, dozvolite mi sada da pomenem i druge mogućnosti naše bilateralne saradnje.
Perspektivu ima razvoj saradnje u preduzetništvu, posebno posle potpisivanja Memoranduma između Nacionalne agencije za regionalni razvoj Srbije (NARR) i turske Organizacije za podršku razvoju i promociji malih i srednjih preduzeća (KOSGEB). Među drugim oblicima saradnje na osnovu tog dokumenta potpisanog prošle godine, veoma je važno da se razmene iskustva u korišćenju i apsorpcionim kapacitetima evropskih pristupnih fondova, kao i u nekim drugim podjednako važnim oblastima.
Srbija je takođe veoma zainteresovana za razvoj finansijske saradnje na svim infrastrukturnim porojektima na osnovu bilateralnog sporazuma o saradnji u toj oblasti koji je potpisan 2009., sa ciljem razvoja saradnje u oblasti putne i druge infrastrukture na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou između naše dve zemlje.
U oblasti građevinarstva, postoji interes kompanija iz Srbije za učešće na projektima visokogradnje, transportne i druge infrastrukture u Turskoj.
Ništa manji interes nije ni u oblasti međunarodnog drumskog saobraćaja. Koristim ovu priliku da zamolim tursko Ministarstvo saobraćaja da našoj strani odgovori na zahtev za produženje roka važenja dozvola za autobuske linije kojima su one istekle.
Takođe bih zamolio informaciju od turske strane o mogućem terminu potpisivanja Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između dve zemlje parafiranom u januaru u Beogradu.
Osim pomenutih oblasti, saradnju vidimo i u domenu elektroenergetike, zaštite životne sredine, turizma, poljoprivrede i zdravstva, gde je poseban interes za saradnju i razmenu iskustava sa nadležnim institucijama u Turskoj u oblasti transplantacije organa, ćelija i tkiva, kao i u drugim oblastima biomedicine.
Naglasio bih da je potrebno da povećamo saradnju na polju obrazovanja, učenja jezika i razmeni studenata kako bi ostvarili uzajamno korisne mogućnosti koje pruža obrazovanje. U tom smislu potrebno je otvaranje kulturnih centara u obe zemlje.
O detaljima dosadašnjeg rada i planova za budućnost razgovarali su naši stručnjaci za pojedine oblasti, a ja vam se iskreno zahvaljujem na održanim razgovorima i dobroj organizaciji i unapred vam želim dobrodošlicu na naredno zasedanje koje će se 2014. godine održati u Beogradu.
Dame i gospodo, dozvolite mi da na kraju kažem da se nadam da će naša saradnja i dalje ići uzlaznom linijom, da će naši bilateralni odnosi biti primer i drugim zemljama i da ćemo se redovno viđati kao dobri poslovni partneri i prijatelji.
Hvala vam na pažnji s kojom ste me saslušali.