Pošto overa potpisa neće biti moguća, kao sada, u sudovima i opštinskim i gradskim upravama, nego samo kod notara, kako će njih 100 ili 200 overavati nekoliko desetina ili stotina hiljada potpisa na izbornim listama 2017.
Regularnost, ali i demokratičnost predsedničkih, pa i parlamentarnih izbora, mogle bi biti ugrožene zbog overe potpisa podrške izbornim listama, ukoliko do njihovog održavanja ne profunkcionišu javni beležnici u punom kapacitetu. Jer, overa neće biti moguća, kao sada, u sudovima i opštinskim i gradskim upravama. To bi za posledicu moglo imati da neko iz formalnih razloga, zbog kratkih rokova za overu i zagušenja beležnika, ne može da učestvuje u izbornoj trci.
Na ovaj problem ukazalo je nekoliko poslanika tokom skupštinske rasprave o izmenama Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa. Svi su se složili da problem postoji, ali u vladajućoj koaliciji tvrde da će biti rešen do izbora. Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a, kaže za „Politiku”, da će insistirati na tome da se do održavanja pomenutih izbora donese nov zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa koji će rešiti i ovaj problem overe potpisa za izborne liste.
On kaže, da to nije moglo da bude rešeno izmenama zakona usvojenim u sredu, kojima je omogućeno da se dokumenta overavaju u osnovnim sudovima i opštinskim upravama, a ne samo kod javnog beležnika, do 1. marta 2017. godine, umesto do 1. marta ove godine, jer to zahteva i izmenu nekih drugih članova zakona. Osim toga, ne mogu se prelaznim i završnim odredbama menjati materijalne odredbe.
Slično Babićevom objašnjenju glasilo je i obrazloženje Olgice Batić, ovlašćenog predstavnika šest poslanika koji su predložili izmene zakona.
Ukazujući na problem poslanici iz poslaničke grupe SDA Sandžaka–PDD, ponudili su rešenje sročeno u amandman koji je glasio: „Nadležnost za overu potpisa, odnosno, izjava birača da podržavaju izbornu listu političke stranke i grupe građana u postupku prijave izborne liste radi učešća na izborima, imaju javni beležnici, osnovni sudovi i opštinske i gradske uprave, u skladu sa izbornim zakonima.”
Objašnjavajući zašto je važno usvojiti ovaj amandman, Enis Imamović (SDA) izdvojio je jedan segment problema: „Kratki rokovi za prikupljanje potpisa i nedovoljni kapaciteti beležnika da odgovore zahtevima svih lista, većinskih i manjinskih, mogu uticati na neravnopravnost položaja izbornih lista među kojima će one manjinske trpeti najveću štetu. Velike stranke prikupljaju potpise na teritoriji čitave zemlje, a manjinske uglavnom u nekoliko opština i gradova koje nemaju dovoljno notara. Dodatni razlog je i taj što je zakonima o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima overa potpisa za izborne liste u isključivoj nadležnosti suda, a Zakonom o overi potpisa to je u isključivoj nadležnosti javnih beležnika. Usvajanjem amandmana otklonila bi se neusklađenost ovih zakona na najlakši način.”
Riza Halimi (PDD) konstatovao je da Preševo i Bujanovac još nemaju notara, pitanje je i kad će ga dobiti, a i „sve i kad bi ga dobili, stranke moraju u ova dva grada da skupe za jednu listu po 5.000 potpisa”. Kako će jedna kancelarija notara da stigne sve to da overi, pita Halimi.
Iduće godine će biti održani pokrajinski i lokalni izbori i tu neće biti problema, pošto će overu potpisa podrške izbornim listama i dalje moći da obave u sudovima i opštinskim upravama.
Ali, kako za „Politiku” kaže Gordana Čomić (DS), koja je o tome govorila i u skupštinskoj raspravi, 2017. godine nas čekaju predsednički izbori, ali i preregistracija stranaka bez poslanika u pokrajinskom ili republičkom parlamentu, što je ogroman posao: „Ukoliko bude samo pet predsedničkih kandidata, to znači da je potrebno overiti 50.000 potpisa. Pored toga, treba overiti i potpise za preregistraciju stranaka. Trenutno u Srbiji ima oko sto stranaka, od kojih 55 nema poslanike. To znači overu 550.000 potpisa, to je fizički posao, a 95, 105, ili 205 beležnika ne mogu to da postignu ili će se samo time baviti, a da i ne govorimo o ceni overe. Radi se o vrlo ozbiljnom pravu na političko organizovanje, koje je Ustavom garantovano. Ima vremena da se menja zakon, da se ustanovi samostalan član, koji će se odnositi samo na taj posao. Apelujem da se to uradi na vreme.”
I Petar Petrović, zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, ukazao je u skupštinskoj raspravi na ovaj problem. On je istakao da u nekim gradovima nema beležnika, „ne zato što Ministarstvo nije htelo da ih imenuje, nego što nije bilo kandidata” i dodao: „Čekaju nas parlamentarni izbori 2018. godine, a znate da svaka stranka mora da prikupi 10.000 potpisa ako hoće da učestvuje na njima. Treba možda razmišljati da se za te izbore ne overavaju potpisi kod javnih beležnika, jer bi u nekim gradovima moglo da dođe do velikih gužvi. Imamo vremena da to rešimo u narednom periodu.”
Petrović za „Politiku” podseća da je o ovom problemu govorio i kada je prvi put, pre šest meseci, pomeran rok od koga će samo javni beležnici moći da overavaju dokumenta, da je i sada to rekao i misli da je to učinio na vreme. Nije, kaže, želeo da podnosi amandman, jer se nada da će vladajuća koalicija ozbiljno razmisliti o problemu i predložiti rešenje na vreme.
Zoran Babić kaže da isti uslovi moraju da važe i za građane i za političke stranke, ali priznaje da bi moglo doći do problema: „Zato ćemo to i rešiti do 1. marta 2017. godine, ali ne u poslednjem času, već mnogo ranije.”
Dnevni list “Politika”
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 27.02.2015.