Vijesti

Dnevni list "Politika" 24.05.2010. godine

Srbija razgovara: Šta nam donosi statistička regionalizacija

Bajram Omeragić: Za br­že po­vla­če­nje sred­sta­va iz evrop­skih fon­do­va.

Arsen Đurić: Ne­ma ga­ran­ci­je da će se Sr­bi­ja rav­no­mer­ni­je raz­vi­ja­ti

Za­kon o re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju, ko­ji je u pr­vo­bit­noj ver­zi­ji pred­vi­đao po­de­lu Sr­bi­je na se­dam sta­ti­stič­kih re­gi­o­na, iza­zvao je ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na u po­je­di­nim sre­di­na­ma, ali ih ni nje­go­va iz­me­na i sma­nje­nje bro­ja re­gi­o­na na pet ni­su osta­vi­li rav­no­du­šnim. Naj­vi­še pro­ble­ma, či­ni se, ovaj za­kon (u obe ver­zi­je) iza­zvao je u Ra­škom i Zla­ti­bor­skom okru­gu, od­no­sno u San­dža­ku.

O sta­ti­stič­kim i dru­gim re­gi­o­ni­ma, o de­cen­tra­li­za­ci­ji i re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju, raz­go­va­ra­li smo s na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma Baj­ra­mom Ome­ra­gi­ćem (Bošnjsčka lista za evropski Sandžak) iz No­vog Pa­za­ra i Ar­se­nom Đu­ri­ćem (De­mo­krat­ska stran­ka Sr­bi­je) sa Zla­ti­bo­ra.

Ome­ra­gić: U jav­no­sti se stvo­ri­la po­gre­šna sli­ka da se ra­di o po­li­tič­koj de­cen­tra­li­za­ci­ji i re­gi­o­na­li­za­ci­ji. Oko 80 od­sto go­vo­ra opo­zi­ci­je u par­la­men­tu svo­di­lo se na to da je to za­kon ko­ji će uve­sti po­li­tič­ku de­cen­tra­li­za­ci­ju i re­gi­o­ne kao ne­ke ad­mi­ni­stra­tiv­ne i po­li­tič­ke je­di­ni­ce. A ovaj za­kon je za­pra­vo sa­mo do­neo jed­nu vr­stu sta­ti­stič­ke re­gi­o­na­li­za­ci­je ko­ja je neo­p­hod­na da bi se po­vla­či­la sred­stva iz od­re­đe­nih evrop­skih fon­do­va. I ako će­mo ta­ko br­že po­vla­či­ti ta sred­stva, ne vi­di­mo ni­jed­nu nje­go­vu lo­šu stra­nu. Na­rav­no, otva­ra­ju se ne­ka pi­ta­nja, ali ona su, po me­ni, su­vi­šna jer ovaj za­kon ni­je ni na ko­ji na­čin ula­zio u po­li­tič­ku de­cen­tra­li­za­ci­ju.

Đu­rić: Mi sma­tra­mo da za­kon ni­je do­bar, a ko­le­ga Ome­ra­gić je upra­vo iz­neo raz­lo­ge zbog ko­jih ni­je do­bar - ni­ti pra­vi su­štin­ski de­cen­tra­li­za­ci­ju u Sr­bi­ji, ni eko­nom­sku ni fi­skal­nu, ni­ti u nje­mu ima bi­lo ka­kve ga­ran­ci­je da će se Sr­bi­ja rav­no­mer­ni­je re­gi­o­nal­no raz­vi­ja­ti, od­no­sno da će se raz­li­ke u ni­vou raz­vo­ja de­lo­va Sr­bi­je sma­nji­ti. Ipak, mi smo pro­šle go­di­ne usvo­ji­li Za­kon o re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju sa se­dam sta­ti­stič­kih re­gi­o­na, na ko­ji je Euro­stat dao sa­gla­snost, da bi­smo de­vet me­se­ci ka­sni­je ima­li iz­me­nu za­ko­na pod for­mom i obra­zlo­že­njem da se vr­ši ujed­na­ča­va­nje po bro­ju sta­nov­ni­ka. I do­bi­li smo još lo­ši­je re­še­nje. Za­to smo ovih da­na sku­pi­li 30.000 pot­pi­sa gra­đa­na ra­di po­kre­ta­nja pro­ce­du­ra za no­vu iz­me­nu za­ko­na i mi će­mo Na­rod­noj skup­šti­ni pod­ne­ti svoj pred­log za­ko­na.

Ome­ra­gić: Ar­sen je upra­vo po­tvr­dio mo­je re­či da se ne ra­di o po­li­tič­koj de­cen­tra­li­za­ci­ji, ona­kvoj ka­kvu ima­mo u Evro­pi i ko­ja je neo­p­hod­na, a na ba­zi naj­bo­ljih prak­tič­nih is­ku­sta­va ko­ji po­sto­je u Evrop­skoj uni­ji. Raz­vi­je­nost, od­no­sno ne­raz­vi­je­nost Re­pu­bli­ke Sr­bi­je to po­tvr­đu­je - ima­te re­gi­o­nal­ne raz­li­ke ili raz­li­ke iz­me­đu od­re­đe­nih op­šti­na od je­dan pre­ma 10 ili 15. Ono što je ta­ko­đe ključ­no je­su ne­ga­tiv­na de­mo­graf­ska kre­ta­nja. Uzmi­mo kao pri­mer pla­ni­nu Go­li­ju u kra­ju iz ko­ga ja do­la­zim - da li je Go­li­ja ma­nje le­pa od, na pri­mer, Ko­pa­o­ni­ka ili Zla­ti­bo­ra? Ali, ako upo­re­di­te šta je za 45 go­di­na dr­ža­va ulo­ži­la u Go­li­ju i šta je ulo­ži­la u Zla­ti­bor i Ko­pa­o­nik, vi­de­će­te je­dan to­tal­ni dis­pa­ri­tet. I ne mo­že­te da na­đe­te ni­jed­no oprav­da­nje za to da ula­že­te u in­fra­struk­tu­ru na Ko­pa­o­ni­ku sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra, a da na Go­li­ji, ili na Zla­ta­ru, ne ula­že­te ni 10 od­sto od te su­me. U okvi­ru ovih sta­ti­stič­kih re­gi­o­na mi će­mo sad ima­ti pri­li­ku da op­šti­ne me­đu­sob­no bu­du so­li­dar­ne. Po­što Ča­je­ti­na ima is­ku­stva sa Zla­ti­bo­rom, ne­ka po­mog­ne ma­lo Pri­je­po­lju i No­voj Va­ro­ši da i Zla­tar iz­gle­da kao Zla­ti­bor, ili da Go­li­ja, ko­ja u 21. ve­ku ne­ma ka­na­li­za­ci­ju, iz­gle­da kao Ko­pa­o­nik.

Đu­rić: Ja bih iskre­no vo­leo da do­đe do sma­nje­nja tih raz­li­ka u raz­vi­je­no­sti, ali re­kao sam već da ovaj za­kon to ni­čim ne ga­ran­tu­je. Mi se ne sla­že­mo u kon­cep­tu de­cen­tra­li­za­ci­je. DSS se za­la­že za de­cen­tra­li­za­ci­ju ko­ja će se po­sti­ći, iz­me­đu osta­log, vra­ća­njem imo­vi­ne lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma i ve­ćim nad­le­žno­sti­ma op­šti­na i gra­do­va. I to je ga­rant da će su­tra Iva­nji­ca i No­vi Pa­zar, na či­jim se te­ri­to­ri­ja­ma na­la­zi Go­li­ja, ima­ti znat­no ve­će bu­dže­te pa će mo­ći da ula­žu u in­fra­struk­tu­ru. Na­rav­no, ta­mo gde je ta in­fra­struk­tu­ra za­po­sta­vlja­na go­di­na­ma i de­ce­ni­ja­ma dr­ža­va mo­ra in­ter­ve­ni­sa­ti svo­jimula­ga­nji­ma da bi do­šlo do ne­kog iz­jed­na­če­nja u ni­vou ba­rem in­fra­struk­tur­ne raz­vi­je­no­sti. Mi­slim da je to na­čin da se i rav­no­mer­ni­je raz­vi­ja­mo i da op­šti­ne po­sta­nu no­si­o­ci sop­stve­nog raz­vo­ja, a ne da i da­lje ju­ri­mo u Be­o­grad i da za­vi­si­mo od vo­lje pred­stav­ni­ka vla­sti ma ko u toj vla­sti se­deo. A to da li ne­ma ve­ze da li je pet ili se­dam re­gi­o­na - vo­leo bih sa­mo da ču­jem od­go­vor na pi­ta­nje zbog če­ga je za­kon me­njan.

Po­li­ti­ka: Tu su stran­ke iz San­dža­ka ima­le ve­li­ki uti­caj, je li ta­ko?

Ome­ra­gić: Mi smo re­a­go­va­li još dok je pr­va ver­zi­ja bi­la u po­stup­ku i re­kli smo da ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log da šest san­džač­kih op­šti­na (No­vi Pa­zar, Tu­tin, Sje­ni­ca, Pri­boj, Pri­je­po­lje i No­va Va­roš), ko­je su ve­za­ne isto­rij­ski i ge­o­graf­ski, sa­o­bra­ćaj­no i tra­di­cij­ski i ka­ko već ho­će­te, bu­du u dva re­gi­o­na. Pred­lo­ži­li smo ne­što što ni­ko­me ne ško­di, a ovim op­šti­na­ma do­pri­no­si.

Đu­rić: Ja mi­slim da su oni iz­gu­bi­li ti­me što smo se na­šli u jed­nom re­gi­o­nu.

Ome­ra­gić: Šta je, na pri­mer, gra­đa­nin Ča­je­ti­ne iz­gu­bio što se na­šao u jed­nom re­gi­o­nu s gra­đa­ni­ma No­vog Pa­za­ra?

Đu­rić: Ni­ko kon­kret­no ni­je iz­gu­bio ni­šta, me­đu­tim, do­bi­li smo ne­funk­ci­o­nal­ne re­gi­o­ne. To su ogrom­ni re­gi­o­ni po po­vr­ši­ni i ne pred­sta­vlja­ju ni­ka­kvu ce­li­nu - ni pri­rod­nu, ni sa­o­bra­ćaj­nu, ni pri­vred­nu, ni kul­tur­nu. A bo­ja­zan de­la gra­đa­na Zla­ti­bor­skog okru­ga, na­ro­či­to op­šti­na No­va Va­roš, Pri­boj i Pri­je­po­lje, od­no­si se na sle­de­će: po­što će u okvi­ru re­gi­o­na da se for­mi­ra­ju obla­sti, oni se pri­bo­ja­va­ju da će, ka­ko je iz­vr­šen pri­ti­sak da se pro­me­ni broj re­gi­o­na, po­sto­ja­ti pri­ti­sak i da se tih šest op­šti­na na­đu u jed­noj obla­sti. A ni­je tač­no da su to op­šti­ne ko­je su pri­rod­no i tra­di­ci­o­nal­no po­ve­za­ne.

Ome­ra­gić: Mi­sli­te da je to ka­ko je 90-ih go­di­na ne­ko do­neo Ured­bu o okru­zi­ma - pri­ro­da?

Đu­rić: Ne, ne, ali evo... Po­što se već upo­tre­blja­va ter­min San­džak - ni u tur­sko vre­me ti pro­sto­ri ni­su bi­li u istom san­dža­ku. Pri­boj, Pri­je­po­lje i No­va Va­roš pri­pa­da­li su plje­valj­skom, a Sje­ni­ca, No­vi Pa­zar i Tu­tin pri­štin­skom san­dža­ku. Zna­či, ni­kad ni­su bi­li pri­rod­no po­ve­za­ni i za­jed­no. Ka­da su for­mi­ra­ni uprav­ni okru­zi u Sr­bi­ji, oni su pri­pa­li Zla­ti­bor­skom okru­gu i ve­za­ni su za Uži­ce. I ne spo­rim pra­vo bo­šnjač­kih stra­na­ka da in­si­sti­ra­ju na to­me, ali ta­ko­đe sma­tram da i srp­sko sta­nov­ni­štvo ko­je da­je svo­je pot­pi­se u tim op­šti­na­ma ima pra­vo da se pro­ti­vi to­me da u ne­kom na­red­nom pe­ri­o­du, even­tu­al­no, bu­du iz­dvo­je­ni iz Zla­ti­bor­skog okru­ga.

Po­li­ti­ka: Je­su li to pot­pi­si is­klju­či­vo gra­đa­na srp­ske na­ci­o­nal­no­sti?

Đu­rić: Ne. I ne­ko­li­ko sto­ti­na Bo­šnja­ka je pot­pi­sa­lo ovu pe­ti­ci­ju, uglav­nom u Pri­je­po­lju i je­dan deo u Pri­bo­ju.

Ome­ra­gić: Ko­li­ko je to pro­ce­na­ta pot­pi­sa?

Po­li­ti­ka: Po­sto­ji li ta­kva ide­ja ob­je­di­nja­va­nja ovih šest op­šti­na, o ko­joj go­vo­ri g. Đu­rić?

Ome­ra­gić: Sa­mo da vam ka­žem jed­nu stvar - ono što je u in­te­re­su gra­đa­na Sr­bi­je ni­su ova jed­no­na­ci­o­nal­na pot­pi­si­va­nja. Ima­mo ta­kav pe­ri­od iza nas - jed­no­na­ci­o­nal­na pot­pi­si­va­nja ra­znih pe­ti­ci­ja, po­zi­ve na re­fe­ren­du­me... Ta­kvi re­fe­ren­du­mi, ta­kvi pot­pi­si, mo­gu sa­mo da iza­zo­vu pot­pi­se na dru­gim stra­na­ma, gde će opet ne­ko re­ći da ne­će da ži­vi u ne­kom de­lu dru­gog re­gi­o­na. A Pri­je­po­lje je ka­rak­te­ri­stič­na op­šti­na - ima de­lo­ve gde ži­vi me­šo­vi­to sta­nov­ni­štvo, pa će jed­na pe­ti­ci­ja da ka­že „mi ne­će­mo da ži­vi­mo ova­mo", dru­ga će da ka­že „mi ne­će­mo da ži­vi­mo ta­mo" i šta će­mo do­bi­ti? Do­bi­će­mo za­me­nu te­za u pri­či ko­ja se od­no­si sa­mo na to ka­ko da se Sr­bi­ja eko­nom­ski raz­vi­ja.

Đu­rić:Me­ni za­i­sta sme­ta ka­da ne­ko či­ta­vu ovu ak­ci­ju i či­ta­vu na­šu pri­ču vra­ća na ne­ki na­ci­o­nal­ni ni­vo. To nam za­i­sta ni­je cilj ni­ti smo ijed­nim svo­jim ge­stom, ili reč­ju, do­ve­li do to­ga da ne­ko mo­že da nas op­tu­ži za ta­ko ne­što. Mi sma­tra­mo da de­cen­tra­li­za­ci­ja tre­ba da se iz­vr­ši - re­kao sam već na ko­ji na­čin - i da tu tre­ba da vla­da­ju eko­nom­ski, a ne na­ci­o­nal­ni ili et­nič­ki kri­te­ri­ju­mi. To ja­sno sto­ji i u na­šem let­ku ko­ji smo de­li­li pri­li­kom pri­ku­plja­nja pot­pi­sa - „ho­će­mo rav­no­me­ran raz­voj i eko­nom­sku de­cen­tra­li­za­ci­ju... ho­će­mo no­va rad­na me­sta, a ne na­ci­o­nal­ne i ver­ske ro­vo­ve, ho­će­mo da ži­vi­mo za­jed­no a ne jed­ni po­red dru­gih". Ono što mi tra­ži­mo u toj pe­ti­ci­ji je­ste da se - uko­li­ko vla­da ne­kom bu­du­ćom ured­bom, ili Skup­šti­na ne­kim svo­jim za­ko­nom, bu­de že­le­la da uki­da okru­ge, da me­nja nji­ho­ve gra­ni­ce, da for­mi­ra ne­ke no­ve obla­sti - gra­đa­ni tih op­šti­na na re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne o to­me da li pri­hva­ta­ju tu vr­stu no­ve po­de­le.

Ome­ra­gić: Vi to sa­da nu­di­te kao mo­del?

Đu­rić: Ta­ko je. Za­što bi­smo mi te­ra­li na si­lu gra­đa­ni­na Pri­bo­ja da bu­de u obla­sti, na pri­mer, s No­vim Pa­za­rom, ako on to ne že­li ili ako ne­ma eko­nom­sku lo­gi­ku... I mi mi­sli­mo da je u ovom mo­men­tu, po­sle ot­ce­plje­nja i pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, re­gi­o­na­li­za­ci­ja vr­lo opa­sna u Sr­bi­ji. Ne­će se ni­šta de­si­ti za dve ili pet go­di­na, ali šta će se de­si­ti u na­red­nih 50 go­di­na? Ne mo­že­mo osta­ti ne­mi na či­nje­ni­cu i na ne­ka­kve iz­ja­ve ko­je se upu­ću­ju sva­ko­dnev­no po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci, o to­me šta su te­žnje, šta su zah­te­vi - kao što je pi­smo Esa­da Džu­dže­vi­ća pre­mi­je­ru Mir­ku Cvet­ko­vi­ću da tih šest op­šti­na ko­je se na­đu u jed­nom re­gi­o­nu sa­či­nja­va­ju jed­nu ad­mi­ni­stra­tiv­nu oblast ili iz­ja­ve ne­kih ver­skih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka ko­je su mo­žda još oštri­je. De­cen­tra­li­za­ci­jom na na­čin ko­ji sam opi­sao, ne osta­vlja­te mo­guć­nost bi­lo ka­kvim even­tu­al­nim se­pa­ra­ti­stič­kim te­žnja­ma za 10, 20 ili 30 go­di­na.

Ome­ra­gić: Mo­ja po­li­tič­ka op­ci­ja je po­dr­ža­la ovaj ustav Sr­bi­je. I ima­te bo­lju po­dr­šku za taj ustav u San­dža­ku ne­go u ne­kim dru­gim de­lo­vi­ma ze­mlje. Pre­ma to­me, gra­đa­ni San­dža­ka su po­ka­za­li jed­nu vr­lo ve­li­ku zre­lost ka­da se ra­di o pi­ta­nju je­din­stva ove ze­mlje i u San­dža­ku re­al­no ne po­sto­ji ta vr­sta pri­če. I da ho­će­te, u San­dža­ku ni­šta jed­no­na­ci­o­nal­no ne mo­že­te da na­pra­vi­te, za­to što je to mul­ti­et­nič­ka sre­di­na. Po­red to­ga, ima­te dve stran­ke či­ji pred­sed­ni­ci, i g. Lja­jić i g. Uglja­nin, se­de u Vla­di Sr­bi­je. Ja sam u dva man­da­ta vla­da, po po­zi­vu, se­deo na sed­ni­ca­ma vla­de kao pred­sed­nik Sa­ve­ta za rav­no­mer­ni re­gi­o­nal­ni raz­voj. I šta me­ni ni­je ja­sno? Ako na­ši gla­so­vi i gla­so­vi g. Lja­ji­ća pred­sta­vlja­ju, u po­li­tič­kom smi­slu, 95 od­sto bo­šnjač­kog bi­rač­kog te­la, ja ne znam da li po­sto­ji ne­ki apa­rat ko­ji se zo­ve „lo­ja­lo­mer" ko­ji bi mo­gao da upu­ti bo­lju po­ru­ku o to­me šta Bo­šnja­ci mi­sle o svo­joj dr­ža­vi i na ko­ji na­čin že­le da bu­du in­te­gri­sa­ni.

Po­li­ti­ka: Iz­gle­da da že­li­te isto ali na raz­li­či­te na­či­ne, ka­ko je re­kao g. Đu­rić. Po­sto­ji li na­čin da se na­đe­te na sre­di­ni?

Ome­ra­gić: Nor­mal­no je da opo­zi­ci­o­ne stran­ke gla­sa­ju pro­tiv za­ko­na ko­je pred­la­že vla­da. Ja sa­mo ka­žem da tre­ba pu­sti­ti da za­kon za­ži­vi i mi­slim da će gra­đa­ni Sr­bi­je ima­ti ko­ri­sti od nje­ga - ono­li­ko ko­li­ko on bu­de do­pri­neo da br­že pri­vla­či­mo sred­stva iz pret­pri­stup­nih fon­do­va EU. Mi oče­ku­je­mo da se deo ovih sred­sta­va ulo­ži u ne­raz­vi­je­na pod­ruč­ja i iskre­no da vam ka­žem - gra­đa­ni San­dža­ka su za­do­volj­ni što su u jed­nom re­gi­o­nu. Jer, za­i­sta, to ni­ko­me ne ško­di, a mo­že svi­ma da do­pri­ne­se.

Đu­rić: Ja bih vo­leo da ovaj za­kon po­bolj­ša ži­vot i stan­dard gra­đa­na u Sr­bi­ji, ali sam ube­đen da on to ne­će uči­ni­ti. Mi ni­smo gla­sa­li ni za se­dam, ni za pet re­gi­o­na ne za­to što smo opo­zi­ci­o­na stran­ka već za­to što sma­tra­mo da ti za­ko­ni ni­su do­bri i ni­su u in­te­re­su gra­đa­na Sr­bi­je. A ka­da je reč o pe­ti­ci­ji, to ni­je bi­la stra­nač­ka stvar, ne­go gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va ko­joj su ne­ke stran­ke i opo­zi­ci­je i vla­sti u po­je­di­nim op­šti­na­ma sa­mo da­le lo­gi­stič­ku po­dr­šku. Ta­ko da ni­su svi gra­đa­ni, ka­ko g. Ome­ra­gić re­če, San­dža­ka za­do­volj­ni i to je evi­dent­no kroz pri­ku­plja­nje ovih pot­pi­sa.

Izvor: www.politika.rs