Poštovani učesnici, dragi gosti, uvaženi predstavnici medija, velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim i otvorim današnju Konferenciju, četvrtu po redu, o mogućnostima održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Srbiji.
Kao i prethodne, i ovu posvećujemo našim naporima da vratimo život u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi, da tamo stvorimo stimulativni ekonomski ambijent, da otkrijemo investitorima velike mogućnosti, da nađu svoj interes za investiranje da zaposlimo ljude, da mlade vratimo u rodna mesta, da sprečimo pražnjenje nekih od najlepših dijelova zemlje i od korisnike socijalne pomoći pretvorimo u poreske obveznike.
To su naši glavni ciljevi, to je posao kojim se Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja i ja lično bavimo već petu godinu. I to je posao za koji nam treba pomoć cijele naše Vlade, Evropske unije, Ujedinjenih nacija i investitora iz zemlje i inostranstva.
U inače osiromašenom državnom budžetu, naš udeo je više nego skroman, 0,04 odsto, ili nešto više od četiri miliona eura godišnje. Smislili smo više načina da taj novac uložimo na najbolji mogući način, o čemu će detaljnije biti riječi danas.
Zato smo i pokrenuli saradnju sa Fakultetom organizacionih nauka, jer nam je, kao što neko reče, potrebna magija da nešto konkretno uradimo sa malim budžetom. Naravno, magija Fakulteta organizacionih nauka je u njihovom znanju, stručnosti i posvećenosti zadatku i prije svega u dobroj organizaciji.
A taj zadatak je program održivog razvoja od 2014. do 2020. godine. Vremenski okvir nije izabran slučajno. On je u skladu sa evropskim finansijskim programima i planovima. Želja nam je da Evropa dođe ovde, posebno u nerazvijena područja i da Evropa ovde prepozna sebe.
Možda taj cilj zvuči previše ambiciozno, ali ako udružimo napore i iskreno se posvetimo održivom razvoju, izvodljivo je, i to na opšte zadovoljstvo, siguran sam.
Još jednom vas sve od srca pozdravljam i želim uspjeh u današnjem radu i u budućnosti. Hvala vam na pažnji.
Obraćanje ministra dr Sulejmana Ugljanina na završetku Konferencije o Programu održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020., Palata Srbija, 11. decembar 2013.
Poštovani učesnici, dragi gosti, cijenjeni predstavnici medija, prvo bih vam svima zahvalio što ste se odazvali pozivu da učestvujete i pratite našu Konferenciju i nadam se da će kraj današnjeg skupa posvećenog mogućnostima za što sadržajniji i efikasniji održivi razvoj najsiromašnijih područja, biti novi početak u našem posvećenijem odnosu prema ovoj temi.
Četvrtu godinu za redom, cilj ovih naših skupova je ostao isti. Kao što sam rekao na početku današnjeg rada, taj cilj je vraćanje života u 46 najsiromašnijih opština u Srbiji u kojima živi gotovo milion ljudi. To, ponoviću, možemo postići stvaranjem stimulativnog ekonomskog ambijenta, upoznavanjem investitora sa velikim mogućnostima u tim područjima, zapošljavanjem ljudi, vraćanjem mladih u rodna mjesta, sprečavanjem pražnjenja nekih od najlepših i po ekonomskom potencijalima bogatim dijelovina zemlje i pretvaranjem korisnika socijalne pomoći u poreske obveznike.
To što je cilj isti već četiri godine znači da ga nismo još ostvarili, ali i da od njega ne odustajemo, bez obzira na sve teškoće koje imamo u njegovom ostvarivanju.
A one nisu male. Iz budžeta naše Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja za 46 opština svrstanih u izrazito nedovoljno razvijena područja na osnovu uredbe Vlade iz 2012. godine, godišnje po stanovniku imamo 424 dinara, ne računajući troškove rada Kancelarije. Starost stanovništva u najvećem broju opština je iznad proseka Srbije. Radno sposobni čine 65% ukupnog stanovništva, a radi 28,9%. Prosečna stopa nezaposlenosti je 47,4%, a prosečna zarada je 27.313 RSD (oko 240 EUR) u 2012. godini.
Skrećem pažnju na ove podatke, jer to je ono što moramo da promenimo kako bismo postigli pomenuti cilj.
Uprkos tome, nije neskromno ako vam kažem da je Kancelarija, što sama, što u saradnji sa ministarstvima i međunarodnim institucijama i organizacijama, domaćim i stranim donatorima i investitorima, do sada učinila puno u uslovima u kojima radi.
Ono što je možda najvažnije u našem radu je da idemo u susret problemima i rešavamo ih koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. I mislimo unapred. Jedno od takvih razmišljanja je i naša saradnja sa Fakultetom organizacionih nauka čiji su profesori iskoristili svoje znanje i iskustvo i sačinili Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja u Republici Srbiji 2014-2020. godine.
Znači za isti period za koji Evropska unija pravi svoje finansijske planove i fondove. To će našim nerazvijenim područjima omogućiti da, svojim kvalitetnim projektima za čiju izradu ćemo im, kao i do sada, pružiti punu pomoć, konkurišu za ta sredstva. Evropska unija je opredelila 35 odsto svojih fondova za regionalni razvoj, a na taj novac isključivo pravo imaju nerazvijeni.
To je, priznaćete, velika šansa za naša najsiromašnija područja.
I zato ono što radimo jeste da lokalnim zajednicama pomognemo da po svojim prioritetima sačine projkte po evropskim standardima. Da, kako sam rekao na početku Konferencije, Evropa ovde prepozna sebe i deluje onako kako to radi u drugim zemljama.
Da bismo se za to pripremili, morali smo da krenemo od nule u svim nerazvijenim opštinama u poslednjih pet godina. Od obrazovanja ljudi koji rade na lokalu, od izrade katastara, investicione i projektno-tehničke dokumentacije uvođenja elektronskih matičnih knjiga, čime smo im pomogli da stvore preduslove da dobiju sredstva, kredite, donacije i investicije iz zemlje i inostranstva.
A uradili smo još nešto, što smatram veoma važnim, a nije finansijske prirode. Uspostavili smo direktan kontakt sa lokalnim zajednicama, sa ljudima koji tamo žive i rade. Time smo s jedne strane Vladu Srbije približili tim ljudima, a s druge im pokazali da nisu zaboravljeni i da će imati svoju šansu u budućnosti.
Tu šansu smo im već ponudili nizom projekata ove godine i planiranih za sledeću, o kojima ste čuli danas. Posebno je značajno što smo na mnogim projektima radili i planiramo u 2014. godini da radimo u saradnji - osim sa našim ministarstvima, vladinim i nevladinim organizacijama i sa međunarodnim institucijama, organizacijama i stranim vladama i svim razvojnim agencijama tih državama.
Na kraju, ono što želim je da ova Konferencija postigne nekoliko ciljeva: prije svega da podigne svijest svih nadlježnih u zemlji o značaju održivog razvoja, da institucije u Srbiji, ministarstva, agencije, kancelarije, kojima je održivi razvoj posao rade zajedno i sinhronizovano, da nerazvijenima pomognemo da dobiju sredstva iz evropskih i svih drugih dostupnih fondova, da u Srbiji dobiju znatno više od 5,99 odsto na osnovu mjera i podsticaja regionalnog razvoja, bar 35 odsto koliko za to EU daje. Jer ako nerazvijeni ostanu takvi, cela zemlja će biti sve siromašnija, kao kad na soliteru procuri krov i to bude briga samo onih na poslednjem spratu, voda će sigurno doći i do prizemlja.
Zato je, ponavljam, naš cilj da vratimo život u nerazvijena područja, da istovremeno razvijeni postaju razvijeniji i da tako cela zemlja krene napred, ka Evropi, na način na koji se tamo jedino stiže.
I još nešto. Imam poruku i za medije koji su danas pratili Konferenciju. Nerazvijenost, siromaštvo i nezaposlenost su najveći problemi u zemlji. Oni su višestruko teži u nerazvijenim područjima. Pažnja koju mediji mogu da im posvete, bar u meri u kojoj se bave istim problemima u drugim delovima zemlje, mnogo bi pomogla da se svest ljudi, a pre svega odgovornih i onih koji mogu da pomognu, podigne na viši nivo.
Hvala vam na pažnji.