Intervju predsjednika SDA Sandžaka dat nedeljniku Novi Magazin.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije, dr Sulejman Ugljanin, predsednik SDA Sandžaka, politikom se bavi više od dvadeset godina. Od 2008. je član Vlade Srbije. Sada je u vladajućoj koaliciji zadužen za najteži posao – rukovodi Kancelarijom za održivi razvoj nedovoljno razvijenih krajeva u kojima širom Srbije živi gotovo milion stanovnika.
Sve češće se pominje mogućnost vanrednih izbora ove godine. Mislite li da su potrebni i da li bi ozbiljnije promenili odnos snaga u Srbiji?
Sadašnja vlast je započela krupne pozitivne promene i šteta bi bilo da se to zaustavi novim izborima.
Vi ste jedini predstavnik Bošnjaka u Vladi i dobar deo vašeg rada posvećen je njihovom položaju u Srbiji. Da li tu ima nekih pozitivnih pomaka?
Pozitivnih pomaka u zakonodavstvu ima, ali je stanje na terenu loše. Posebno kad je reč o odnosu policije, tužilaštva, sudova i drugih državnih organa koji rade direktno na štetu Bošnjaka. To je neodrživo i mora hitno da se menja, počev od zastupljenosti Bošnjaka u tim organima.
Kao nadležan za Kancelariju, redovno obilazite nerazvijene opštine i, između ostalog, pomažete im da nauče kako da iskoriste neke od prednosti koje imaju?
Prva stvar je pitanje šta za nerazvijene može da se uradi, a druga je da smanjimo distancu između nerazvijenih opština i Vlade. Ovo drugo postižemo ličnim kontaktom, a prvo time što utvrđujemo prioritete, pomažemo pri izradi planskih akata, katastarske dokumentacije i ostalih neophodnih preduslova za razvoj. Mi ih edukujemo i kako da konkurišu za evropska sredstva. Pomažemo im znanjem jer je uzrok siromaštva često puta neznanje više nego sama nemaština.
Nedavno ste izjavili da je vaš slab ministarski rejting, doduše prema jednom istraživanju, uzrokovan medijskom nezainteresovanošću za posao kojim se bavite. Ali, mislite li da to ima veze i sa vama, s obzirom da sigurno znate da novinari kažu da ste najćutljiviji ministar?
Sigurno ima veze sa medijima, što me čudi, s obzirom da je reč o najsiromašnijim delovima zemlje kojima je pomoć u svakom smislu neophodna. A ja sam, inače, čovek koji rado odgovara kad je pitan o onome čime se bavi i kad ima nešto važno da saopšti. Nisam od onih koji non-stop pričaju o svemu i svačemu.
Ima li interesovanja drugih ministara za stanje u 46 opština, odnoso u jednoj trećini zemlje, u čitavoj Srbiji, a kojima se bavi vaša Kancelarija?
Radim na tome da ih zainteresujem. Već ima pomaka u zajedeničkim projektima sa ministarstvima pravde i državne uprave, regionalnog razvoja i lokalne samouprave, energetike i saobraćaja.
Rekli ste da imate mali budžet za obaveze Kancelarije. Kako raspoređujete pare i kakvi su odnosi sa lokalnim samoupravama u tim sredinama?
Imamo mali tim, ali sposoban. Kancelariji je sada budžetom predviđeno 503 miliona dinara. Podelite to sa brojem opština i stanovnika pa izračunajte kolika je to pomoć. Ne podcenjujem je, naravno, ali smo još daleko od toga da ljudima tamo omogućimo da rade i od tog rada žive. A odnosi su odlični sa svima u tim sredina. Oni znaju da cene ono što Kancelarija može i čini za njih.
Poznato je da sa Turskom imate dobre odnose i na ličnom nivou, osim što ste predsednik Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između Srbije i Turske. Koristi li Srbija to dovoljno?
Ne onoliko koliko bi se moglo. Razloga ima više, pretpostavljam. Ali, valjda će se i to promeniti u interesu države i građana, kao i naših sveukupnih i međunarodnih odnosa. Krajem meseca imaćemo zasedanje Komiteta u Ankari i očekujem dalji ekonomski napredak.
Čini se da se i odnosi sa arapskim zemljama poboljšavaju. Imate li i u tom delu sveta korisna poznanstva?
Jedan od preduslova je sad već najavljeno uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Saudijskom Arabijom što lično duže zagovaram. Drugo, bilo bi jako dobro da se u naseljenom delu Beograda izgradi Islamski kulturni centar. Na polaganje kamena temeljca bi došli svi važni ljudi iz islamskih zemalja i to je najbolji način pridobijanja njihove političke naklonosti Srbiji i ekonomske podrške njihovog kapitala i investicija.