Predsjednik Stranke demokratske akcije Sandžaka i ministar u Vladi Srbije, dr. Sulejman Ugljanin, uzeo je učešće na Međunarodnoj konferenciji “Otvoreno o Sandžaku – Socioekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku” koja je u organizaciji Centra za spoljnu politiku održana danas u Beogradu. U svom obraćanju učesnicima konferencije predsjednik Ugljanin je posebnu pažnju obratio o položaju Bošnjaka u Sandžaku.
U nastavku prenosimo kompletno obraćanje predsjednika dr. Sulejmana Ugljanina na konferenciji “Otvoreno o Sandžaku – Socioekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku”
Poštovane dame i gospodo,
Najpre bih želeo da u ime Vlade Srbije i svoje lično ime pozdravim gospođu Suzan Fric, uvažene učesnike skupa, Aleksandru Joksimović, Sonju Biserko i ostale organizatore i sve prisutne.
Drago mi je što sam pozvan da govorim ovde, pred ovim značajnim skupom, o političkim prilikama u Sandžaku i odnosu republičkih vlasti prema ovom regionu.
Kao jedini predstavnik Bošnjaka u Vladi Srbije i kao predsjednik stranke sa sandžačkim predznakom, moja pozicija neminovno zahteva zalaganje za poboljašanje položaja Bošnjaka u Srbiji kao i ubrzan ekonomski razvoj Sandžaka, odakle ja dolazim.
Zato ću i početi od ove teze.
Kao ministar u Vladi Srbije, moja dužnost je da preko Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja u zemlji, brinem za dobrobit gotovo milion ljudi kojima je najteže u Srbiji. Većina tih ljudi nisu iz Sandžaka, čime rad Kancelarije mora i treba biti shvaćen kao rad za celu zemlju.
Kad je reč o položaju Bošnjaka u Srbiji, ja nemam drugo objašnjenje nego da je izuzetno težak. Kad to kažem, mislim na odnos državnih institucija prema Bošnjacima koji ide na njihovu štetu.
Kad kažem institucije, mislim na policiju, tužilastvo, pravosudne organe i druge sa javnim ovlašćenjima. Dakle, uglavnom sve što je prosečnom čoveku u životu potrebno da ga štiti, pomaže i bude mu na usluzi u demokratskom društvu u kojem se do kraja poštuju ljudska, manjinska, verska i svaka druga prava garantovana Ustavom. Dobar početak bi bio adekvatna zastupljenost Bošnjaka u tim institucijama.
U Sandžaku, nažalost, to nije slučaj.
Teškoće su tolike da situacija zahteva hitno rešenje.
Ono što ovaj težak problem može da vodi ka kompromisnom i obostrano zadovoljavajućem rešenju je da uspemo da kod prosečnog građanina u Srbiji izgradimo pozitivan stav prema Bošnjacima. A, s druge strane, da Bošnjacima vratimo poverenje u državu.
Bošnjaci su lojani građani Srbije, sa svim problemima i kontroverzama koje ih prate. Čini se da većininski deo naroda i vlasti to ne prepoznaju, ili nisu zadovoljni kvantitetom lojalnosti. Ona postoji ili ne, są svim pratećim pojavama, i dobrim i zabrinjavajućim.
Odnos među Bošnjacima u Sandžaku zapravo preslikava odnos političkih snaga u zemlji. Ima nesporazuma, razmimoilaženja, ponekad suštinskih, ponekad samo u borbi za vlast i prestiž kod glasača.
Nije tu reč o nesaglasnosti oko položaja Bošnjaka, reč je o čistoj borbi za vlast, broj glasova i ličnoj promociji.
Ne mogu dva Bošnjaka imati dva suprotna stava o tome kako žive. Mogu samo verovati jednoj ili drugoj političkoj opciji da će se taj položaj promeniti nabolje.
Sandžaku treba pozitivna politička klima i pravna sigurnost da bi investitori mogli da ulažu i zapošljavaju ljude.
Kad je reč o regionalizaciji, to je jedan od načina rešavanja mnogih problema koje Srbija danas ima. Ne samo u Sandžaku. To je evropska tekovina . Evropska Unija, koja nam je cilj kao buduća naša savezna država kojoj svi težimo, nije samo političko udruženje različitih država, nego je, takođe, velika porodica mnogih naroda, čija matična domovina nije nužno unutar ucrtanih granica. Iz toga je nastala ideja o Evropi regija, koja, bez obzira na političke granice, dele zajedničku istoriju, kulturu, tradiciju, ili je za njih karakteristična zajednička ekonomija.
Prekogranična regija znači teritorijalnu jedinicu koja se sastoji od nekoliko lokalnih ili regionalnih vlasti, koje su povezane iako pripadaju različitim državama. Regija Sandžak je upravo to – zajednička teritorijalna jedinica, podeljena između dve istorijski, kulturno, etnološki, jezički, pa i verski povezane zemlje – Srbije i Crne Gore.
Dakle, prvo ljude treba informisati, objektivno i istinito o drugima.
Treba ih upoznati s manjinskim problemima, a onda tim manjinama vratiti veru u državu koja se mora isto ponašati prema svima.
Uzajamno razumevanje i poštovanje su preduslov uspešnosti politike, bez obzira ko je na vlasti, ako želimo mir i prosperitet zemlje kojoj pripadamo.
Zato ponavlajm svoju poruku - što se bolje poznajemo više se volimo. A ako se poštujemo i volimo - možemo sve. Zajedno, kako nas je sudbina spojila i od koje nema bežanja. Možemo jedni drugima otežavati ili možemo, što je bolje, svojim delanjem činiti dobro, na opšte zadovoljstvo.
To je moja lična želja i političko uverenje.
Još jednom se zahvaljujem na prilici da vam se obratim.
Hvala na pažnji.